Весна Тривалић: Сусрет с публиком вреди страха

На снимању теће сезоне серије „Дуг мору“ у инспиративним црногорским Росама срели смо и Весну Тривалић, распложену, насмејану и спремну за разговор. Скромна, као и увек, без жеље да се превише експонира, испричала нам је:

- Нашу екипу требало би да посматрате као фамилију која дуго живи одвојена, и да се од 2018. године њени чланови сусрећу, окупљају и проводе време заједно као колеге и људи. Овај део, који се тиче посла, мораће да остане у кругу фамилије да би вама било веће задовољство, да бисте имали изненађења које се ми трудимо да вам створимо – у свом стилу започиње разговор испод палме на обали мора.

- Сваки пут је другачије. Поштујемо се и волимо, дивни су људи у екипи, сваке године се као новогодишња јелка окитимо новим колегама. Милица Филиповска, Леон Лучев, редитељи су у трећем делу. Драматуршки гледано, наши ликови ће сада откривати своје дугове, једни према другима, али и оне из прошлости. У новим епизодама све ће се  дубље закувавати и откривати... Наравно, како већ то бива у животу, тако ће и у животима ликова бити ситуација које су духовите, па ће публика моћи мало и да предахне, да би све то градирало драматуршки. Маријана Чулић Вићентић нови је драматург у серији коју, иначе, много волим јер је знам од студентских дана када сам радила њен испитни филм. Радујем се што је израсла у једног мудрог, маштовитог, квалитетног писца. Немам речи колико Леона Лучева обожавам као глумца, али сада сам са њим добила бермудски троугао. Чека нас узбудљива страсна, мудра, млада редитељка. Дала бих јој 50 година више на ту мудрост коју носи. Радујем се свим колегама, лепо ми је, испуњава ме, срећна сам, смејем се, плачем када треба...

Познату и вољену глумицу радује то што је лик Анђе пошао узбрдо. Сада ће се, метафорично, пењати уз стене. Раније Анђину драму никако нисмо могли да отркијемо. Није било време. Сада је и Анђа, појашњава Тривалићева, добила свој комад муке који ће делити са људима испред камере.

- Због тога постоји неко велико узбуђење, заиста.

Наша саговорница даље нам открива да је највише испуњава тимски рад, нема соло игре.

- На ову прву базу коју смо сви поставили, само неке околности мењају свој ток. Ствари се појашњавају, стварају се неки нови проблеми. Допало ми се као глумици да добијам отежане околности, тегове који ми успоравају корак, које ме враћају мало назад, а мало вуку напред. Из Анђиног чистог бића, увек испадне нешто смешно јер је њен карактер такав – каже ова глумица откривајући нам да јој је акценат био највећи проблем.

- Непријатно ми је да гледам серију одмах, него чекам да прође време, не зато што не могу да изађем из лика. Треба ми мали отклон јер доста упливате у лик, као у море. Концентришем се увек на оно што је добро, и на оно што су постигле моје колеге.

Глумица Јелисавета Сека Саблић придружила се екипи серије „Дуг мору“. Према речима Тривалићеве, она је глумица ван свих категорија.

- Скоро 18 година нисам играла у позоришту, била сам члан ЈДП-а. На позив управнице Тамаре Вучковић, која је заиста била брижна према мени и редовно ме звала, решила сам да поново заиграм. Живела сам у Азији и дете је било мало, није било време још. Дело Биљане Србљановић „Врат од стакла“, у режији Јагоша Марковића, са Секом Саблић у насловној улози, био је примамљиви позив који се не одбија. То вам је темељ да се вратите, зид на који ћете да се ослоните. Тај сусрет с публиком вреди страха, али је уживање. Свима нам је част да играмо са Секом зато што је она, пре свега, диван човек, мудра, духовита, увек имате ту олакшавајућу околност да вас спаси ако нешто не буде добро својим шармом и харизмом. Са њом би и ово дрво играло и заплакало – надахнуто прича Весна Тривалић откривши нам једну анегдоту са снимања по црногорском кршном терену:

- Глумица и продуценткиња Бојана Маљевић је поломила ногу на снимању, а ја као времешна госпођа сам се сусрела са ишијасом. Она је била на две штаке, а ја на једној. Она је добила модерне алуминијумске, а ја једну дрвену па сам се шалила да сам Пинокио.