Француска опозиција се није усудила да сруши Макронову владу

Пензиона реформа очигледно није вредна рушења владе и стварања политичког нереда јер се опозиција, што се дало наслутити, није ујединила како би у парламенту изгласала неповерење влади. Као што рече министар финансија Бруно ле Мер, коментаришући изгледе гласања у доњем дому: „Неће бити већине за рушење владе, али ће то бити тренутак истине”. А истина је, како то рекоше у кабинету француског председника, да ће закон о пензионим реформама стићи до краја свог демократског пута. То ће се и десити, без обзира на то шта синдикати, опозиција и грађани масовним демонстрацијама имају да кажу о закону и његовом „демократском путу”.

А пут реформе која ће радни век Француза продужити подизањем старосне границе за пензионисање на 64 године био је следећи: Нацрт закона одобрио је горњи дом парламента, потом комисија оба дома, након чега је доњи дом требало да гласа, али је влада проценила да вероватно тамо не би добила подршку па је заобишла поменуто гласање активирањем уставне клаузуле која омогућава да се прескочи парламент. Ова мера, опште позната као недемократска, изазвала је три вечери насилних протеста у Паризу и широм земље, налик на демонстрације Жутих прслука крајем 2018. Потом су опозициони посланици поднели парламенту два предлога о изгласавању неповерења.

И гласање о неповерењу, тачније изгласавање поверења у парламенту, само је нагласило бес према влади, али ништа више од тога. Продукт тог гнева испољен је и на улицама Париза у четвртак увече, након сазнања да влада није пала. Ухапшено је најмање 200 људи, повређено је 20 полицајаца, град је демолиран. Шансе да се због пензионих реформи, које су неминовне, изазове политички хаос, биле су мизерне. Поготову што је један од сигнала да ће закон стићи до краја свог пута стигао од републиканаца који су рекли да ће подржати Макрона. Напослетку, ове реформе су њихове, план конзервативне деснице која је претходно старосну границу за одлазак у пензију подигла са 60 на 62 године. Макрон их приводи крају суочавајући Французе с дуго одлаганом реалношћу. У доњем дому су проценили да би штета од друкчијег исхода гласања, односно од обарања владе, била већа од оне коју стварају демонстрације и оне која ће бити нанета радној Француској. Рецимо, реформе ће бити неправедне понајвише према младима који почињу да раде на физички тешким пословима и према женама које прекидају каријеру због подизања деце.

Истраживања указују да је више од две трећине Француза против закона, а да је председникова популарност пала на 28 одсто. Свеједно, дошао је тренутак да се на дуго пролонгирано усвајање непопуларних мера стави тачка, макар док нека нова власт не крене у подизање старосне границе на 65 година старости. Француска планира да усагласи политике са европским колегама, Немцима и Шпанцима, који у пензију иду са 65, односно 67 година.