Војни брод „Јадран” претресен незаконито

Школски војни брод „Јадран” на коме је 2019. године нађено 56 килограма кокаина претресен је незаконито, утврђено је јуче на суђењу пред Вишим судом у Подгорици. Полицијски записник о претресању брода пре испловљавања из Тивта за Истанбул због тога је издвојен као незаконит доказ из списа предмета у поступку који се води против петочлане криминалне организације, коју је предводио одбегли српски држављанин Владимир Рачић, из Крагујевца, означен као један од сарадника Дарка Шарића, као и Никшићанин Дејан Ровчанин.

За сада није познато како ће то утицати на судбину поступка против криминалне групе која се терети да је обуку поморских официра хтела да искористи као параван за шверц наркотика.

Одлуку о издвајању овог важног доказа донело је кривично веће судије Зорана Радовића на предлог адвоката Марка Радовића, који од 2021. године тражи да се овај записник издвоји јер сматра да је полиција незаконито претресла брод без присуства сведока, пренели су подгорички медији. Суд се позвао на једну ранију одлуку црногорског суда, када је незаконитим проглашен претрес уз присуство једног, уместо два сведока, како налаже закон.

У извештају о претресу ,,Јадрана“ полиција је као разлог навела да је брод требало хитно да исплови и да сведоке није било могуће обезбедити у кратком року. Међутим, проверавајући ове наводе, суд је саслушао полицајце који су ангажовани за претрес и утврдио да се све ово одиграло под сумњивим околностима. Наиме, према информацијама које су сведоци саопштили у суду, цивилна полиција на брод је стигла у осам часова а претрес је започет тек у 13 часова. За то време могли су да обезбеде неопходне сведоке.

Полицајци су рекли да брод „Јадран“ упркос наредби команданта није могао да исплови док они не заврше претрес и да нико није могао да их убрзава. Пропусти су утврђени и из сведочења полицајца који је казао да је специјални тужилац Саша Чађеновић након доласка на брод бурно реаговао и викао на полицију. Чађеновић је крајем прошле године ухапшен због повезаности са организованим криминалом, а јавности је познат по афери државни удар где је српске држављане и лидере Демократског фронта теретио за покушај преврата и покушај убиства председника Мила Ђукановића.

Према наводима оптужнице, Ровчанин и Рачић су током 2018. године оформили су криминалну организацију којој су приступили Војин Ступар, подофицир Војске Црне Горе Душко Раденовић, Радомир Осмајић и старији водник Милош Кулић који је у поступку добио статус сведока сарадника.

Њихов задатак је био да на школски брод „Јадран“ сакрију кокаин који је требало да се превезе у Турску. Пошиљка кокаина требало је да буде плаћена хероином који би на исти начин био прокријумчарен у повратку.

Кулић и Раденовић су кокаин спакован у ранце довезли до школског брода ,,Јадран“ и Раденовић је, како се основано сумња, дрогу сместио у кабину, испод свог кревета, а део у ормариће. Кулић је у истрази истакао да Осмајић није знао да је дрога унета на брод.

Владимир Рачић осуђен је у Србији у одсуству на затворску казну због шверца дроге, а за њим трага и полиција Бразила под сумњом да је 2017. године у ту државу ушао са фалсификованим избегличким документима, а затим организовао прекоокеански шверц наркотика у Европу.

Пре готово четири године, информација о налажењу наркотика на чувеном броду „Јадран” била је вест дана у црногорским медијима. Тамошња јавност била је шокирана овим открићем које сматра скандалом и бруком за читаву државу.

Најлепши брод црногорске флоте, једрењак „Јадран” је 1933. године купила тадашња Краљевина Југославија како би служио за обуку студената. Изграђен је у бродоградилишту у Хамбургу, а у Тиват је упловио 16. јула 1933. године уз свечани дочек и одушевљење народа. До данас, на њему су се обучавале многобројне генерације помораца.

Кроз дуги животни век задесиле су га разне несреће, али се највише памти да је овај једрењак 1938. године из Дубровника отпловио за Њујорк, где га је посетио и Никола Тесла. Крстарио је морима и океанима око Бермуда, Мадеире, Малте.

За време Другог светског рата заробила га је италијанска морнарица и назвала га „Марко Поло”, а после рата нађен је поломљених јарбола и исцепаних једара у једном венецијанском каналу где је служио као мост. Пребачен је у Тиват и обновљен, али је опет остао запостављен јер га је у сенку бацио главни конкурент „Галеб”.

Када је почео рат у бившој СФРЈ, „Јадран” се задесио у Тивту, па је и остао у Црној Гори иако Хрватска сматра да има право на њега. Дугачак је 64 метра, има три јарбола од којих највиши има 33 метра.