Vojni brod „Jadran” pretresen nezakonito

Školski vojni brod „Jadran” na kome je 2019. godine nađeno 56 kilograma kokaina pretresen je nezakonito, utvrđeno je juče na suđenju pred Višim sudom u Podgorici. Policijski zapisnik o pretresanju broda pre isplovljavanja iz Tivta za Istanbul zbog toga je izdvojen kao nezakonit dokaz iz spisa predmeta u postupku koji se vodi protiv petočlane kriminalne organizacije, koju je predvodio odbegli srpski državljanin Vladimir Račić, iz Kragujevca, označen kao jedan od saradnika Darka Šarića, kao i Nikšićanin Dejan Rovčanin.

Za sada nije poznato kako će to uticati na sudbinu postupka protiv kriminalne grupe koja se tereti da je obuku pomorskih oficira htela da iskoristi kao paravan za šverc narkotika.

Odluku o izdvajanju ovog važnog dokaza donelo je krivično veće sudije Zorana Radovića na predlog advokata Marka Radovića, koji od 2021. godine traži da se ovaj zapisnik izdvoji jer smatra da je policija nezakonito pretresla brod bez prisustva svedoka, preneli su podgorički mediji. Sud se pozvao na jednu raniju odluku crnogorskog suda, kada je nezakonitim proglašen pretres uz prisustvo jednog, umesto dva svedoka, kako nalaže zakon.

U izveštaju o pretresu ,,Jadrana“ policija je kao razlog navela da je brod trebalo hitno da isplovi i da svedoke nije bilo moguće obezbediti u kratkom roku. Međutim, proveravajući ove navode, sud je saslušao policajce koji su angažovani za pretres i utvrdio da se sve ovo odigralo pod sumnjivim okolnostima. Naime, prema informacijama koje su svedoci saopštili u sudu, civilna policija na brod je stigla u osam časova a pretres je započet tek u 13 časova. Za to vreme mogli su da obezbede neophodne svedoke.

Policajci su rekli da brod „Jadran“ uprkos naredbi komandanta nije mogao da isplovi dok oni ne završe pretres i da niko nije mogao da ih ubrzava. Propusti su utvrđeni i iz svedočenja policajca koji je kazao da je specijalni tužilac Saša Čađenović nakon dolaska na brod burno reagovao i vikao na policiju. Čađenović je krajem prošle godine uhapšen zbog povezanosti sa organizovanim kriminalom, a javnosti je poznat po aferi državni udar gde je srpske državljane i lidere Demokratskog fronta teretio za pokušaj prevrata i pokušaj ubistva predsednika Mila Đukanovića.

Prema navodima optužnice, Rovčanin i Račić su tokom 2018. godine oformili su kriminalnu organizaciju kojoj su pristupili Vojin Stupar, podoficir Vojske Crne Gore Duško Radenović, Radomir Osmajić i stariji vodnik Miloš Kulić koji je u postupku dobio status svedoka saradnika.

Njihov zadatak je bio da na školski brod „Jadran“ sakriju kokain koji je trebalo da se preveze u Tursku. Pošiljka kokaina trebalo je da bude plaćena heroinom koji bi na isti način bio prokrijumčaren u povratku.

Kulić i Radenović su kokain spakovan u rance dovezli do školskog broda ,,Jadran“ i Radenović je, kako se osnovano sumnja, drogu smestio u kabinu, ispod svog kreveta, a deo u ormariće. Kulić je u istrazi istakao da Osmajić nije znao da je droga uneta na brod.

Vladimir Račić osuđen je u Srbiji u odsustvu na zatvorsku kaznu zbog šverca droge, a za njim traga i policija Brazila pod sumnjom da je 2017. godine u tu državu ušao sa falsifikovanim izbegličkim dokumentima, a zatim organizovao prekookeanski šverc narkotika u Evropu.

Pre gotovo četiri godine, informacija o nalaženju narkotika na čuvenom brodu „Jadran” bila je vest dana u crnogorskim medijima. Tamošnja javnost bila je šokirana ovim otkrićem koje smatra skandalom i brukom za čitavu državu.

Najlepši brod crnogorske flote, jedrenjak „Jadran” je 1933. godine kupila tadašnja Kraljevina Jugoslavija kako bi služio za obuku studenata. Izgrađen je u brodogradilištu u Hamburgu, a u Tivat je uplovio 16. jula 1933. godine uz svečani doček i oduševljenje naroda. Do danas, na njemu su se obučavale mnogobrojne generacije pomoraca.

Kroz dugi životni vek zadesile su ga razne nesreće, ali se najviše pamti da je ovaj jedrenjak 1938. godine iz Dubrovnika otplovio za Njujork, gde ga je posetio i Nikola Tesla. Krstario je morima i okeanima oko Bermuda, Madeire, Malte.

Za vreme Drugog svetskog rata zarobila ga je italijanska mornarica i nazvala ga „Marko Polo”, a posle rata nađen je polomljenih jarbola i iscepanih jedara u jednom venecijanskom kanalu gde je služio kao most. Prebačen je u Tivat i obnovljen, ali je opet ostao zapostavljen jer ga je u senku bacio glavni konkurent „Galeb”.

Kada je počeo rat u bivšoj SFRJ, „Jadran” se zadesio u Tivtu, pa je i ostao u Crnoj Gori iako Hrvatska smatra da ima pravo na njega. Dugačak je 64 metra, ima tri jarbola od kojih najviši ima 33 metra.