Павиљон Моме Капора биће у Карађорђевом парку

Остаће приземни објекат, али га више неће користити „Зеленило Београд”, његова намена биће културна. Постаће Павиљон сликара и књижевника Моме Капора, у којем ће се наћи галерија, мала галеријска продавница, легат – стална поставка дела и артефаката из живота овог истакнутог уметника, његови цртежи, слике, књиге, скице и елементи ентеријера у којем је стварао. Плато испред тог објекта у Карађорђевом парку предвиђен је као будућа јавна сцена на којој ће се организовати културно-уметнички догађаји, а тај нови, својеврсни културни центар Врачара и Београда оплемениће и фонтана.

Ово су најважније новине планиране Урбанистичким пројектом (УП) за реконструкцију објекта и платоа у Карађорђевом парку између Булевара ослобођења, Небојшине и Пастерове улице. Тај документ предуслов је за израду пројектне документације и изградњу павиљона, израдило је и финансира га предузеће „PC art” које је ангажовала Задужбина „Момчило Момо Капор”. Та непрофитна невладина организација која чува заоставштину и сећање на Мому Капора покренула је са Градом Београдом као заједнички подухват изградњу павиљона у Карађорђевом парку, јавној зеленој површини и културном добру од великог значаја, као пројекат од значаја за културу града.

Зато је постојећи приземни објекат „у процедури преношења на Секретаријат за културу, односно на установу секретаријата, Музеј града Београда. Намера је да се додели овој установи за потребе формирања Легата/Павиљона Моме Капора, нашег истакнутог уметника, сликара и писца”, наведено је у УП-у.
Тај објекат од 330 квадратних метара, који је некада био намењен окупљању пионирског одреда, у средишњем је делу Карађорђевог парка, испред којег је поплочани плато од око 792 квадрата и на њему три плитка базена од око 133 квадрата која су у току реконструкције парка 2003. године затрпана земљом и у њима је посађено ниско зеленило. Нема података о пројекту и аутору за постојећи објекат јер је изграђен без одобрења за градњу, а касније легализован на бази пројекта који је извело „Зеленило”, пише у УП-у.

Планирани павиљон у приземљу ће имати галерију и малу галеријску продавницу, док је у сутерену предвиђена стална поставка Легат Моме Капора – дела и артефакти из живота тог уметника који би посетиоцима омогућили да оживе амбијент његовог стваралаштва у области сликарства и књижевности.

У подземној етажи предвиђене су и помоћне и техничке просторије: тоалети, техничка просторија, базенска техника, магацин и канцеларија. Подземна и надземна етажа повезане су репрезентативним степеништем и путничким лифтом.

Предвиђено је да плато буде обновљен у постојећим димензијама са додатком урбаног мобилијара и расвете.
– Реконструкцију постојећег објекта и платоа конципирати тако да валоризују и оживљавају предметну локацију и парковски простор, не нарушавајући постојеће визуре ни само кретање корисника. Планираном реконструкцијом треба очувати висинску регулацију, док применом савремених материјала, боја и архитектонских елемената треба дефинисати простор парковско-павиљонске целине. Поплочање је од камених плоча у боји фасаде објекта. Постојећи базени на платоу испред самог објекта се реконструишу, односно редизајнирају у линијску плитку декоративну водену површину. Постојећа вегетација на локацији се у потпуности задржава и освежава новим садницама ниског и декоративног растиња. Слободни делови парцеле око платоа су део јавне зелене површине Карађорђев парк. Задржавају се постојеће позиције повезивања платоа са шетачким стазама – степениште и рампа ка Небојшиној улици, степениште ка Булевару ослобођења и пешачка стаза – рампа са северне и северозападне стране објекта – наведено је, између осталог, у Урбанистичком пројекту чија ће јавна презентација бити од 23. до 31. марта сваког радног дана од 9 до 15 часова у згради Градске управе Београда у Улици 27. марта 43–45.

Најстарији парк и културно добро од великог значаја

Карађорђев парк сматра се претечом јавних зелених површина у Београду јер су први багремови и кестенови у њему посађени још 1806. У том најстаријем београдском парку, како је наведено у УП-у, 1848. подигнут је први споменик у Србији у славу изгинулим јунацима из Првог српског устанка за ослобођење Београда 1806. године.

Између 1903. и 1907. парк је обновљен и проширен, када је направљен и „вењак” који се и данас тамо налази. Вењак је надстрешница на вештачки направљеном брежуљку која је служила као заклон посетиоцима од кише и сунца. Између светских ратова у парку су подигнута још два споменика: споменик трећепозивцима (1923), српским војницима изгинулим 1914–1915, и споменик Алфонсу Ламартину. На месту парка пред Други светски рат направљено је и склониште у којем је погинуло готово две стотине људи за време бомбардовања Београда 6. априла 1941. На овај догађај подсећа и спомен-обележје жртвама бомбардовања, које је откривено у парку 1975. Након Другог светског рата, 1950. године, на овом месту подигнут је и споменик Интернационалним бригадама. Он је посвећен успомени на бригаде формиране у Шпанији за време рата за Републику 1936–1939. године у којем су учествовали и многи борци са наших простора. Данашњи изглед Карађорђев парк добио је шездесетих година прошлог века, када је саграђен и приземни објекат за окупљање пионирског одреда, а испред њега и базен.

Овај парк је од 1979. културно добро од великог значаја – знаменито место на чијој се површини налазе многобројни споменици и спомен-обележја.