Како је Велика Британија изгубила статус силе у аутомобилској индустрији

Захваљујући контроли морских путева и природним ресурсима које је добијала у колонијама, Велика Британија је почетком  прошлог века била једна од највећих индустријских сила на свету. Уочи Првог светског рата, „империја у којој никада не залази сунце” имала је 130 произвођача аутомобила. Од 1932. до 1955. године Велика Британија је била највећи европски, и други на свету произвођач аутомобила при чему је 1946. године извезла више од 100.000 четвороточкаша. Исте те године, на острва су увезена само 63 аутомобила.  

Од старе славе се не живи. Велика Британија и данас има респектабилну аутомобилску индустрију. Ипак, њене најпознатије произвођаче четвороточкаша купили су странци. Немци, Кинези, Индијци...

Суноврат аутомобилске индустрије у Великој Британији почео је 1968. године. Тада је држава одлучила да све произвођаче окупи под исту управу у саставу „Бритиш лејланда”. Идеја је била логична – Остин, Тријумф, Јагуар, Мини, Ровер и Морис имаће повољније услове набавке репроматеријала и бољу поделу тржишта.

Тако је требало да буде у теорији, али у пракси се подела тржишта претворила у међусобне сукобе, подметачине. Kконкуренција је била највећи проблем а губици су расли. На сваком продатом „мини морису”, компанија је губила 30 фунти. Због тога тај модел није редизајниран више од 30 година производње.  

Због низа проблема крећу штрајкови и до доласка Маргарет Тачер, судбина „Бритиш лејланда” је запечаћена. Она доноси одлуку да се компанија распарча. Након тога долазе странци који купују британску индустријску сребренину.