Kako je Velika Britanija izgubila status sile u automobilskoj industriji

Zahvaljujući kontroli morskih puteva i prirodnim resursima koje je dobijala u kolonijama, Velika Britanija je početkom  prošlog veka bila jedna od najvećih industrijskih sila na svetu. Uoči Prvog svetskog rata, „imperija u kojoj nikada ne zalazi sunce” imala je 130 proizvođača automobila. Od 1932. do 1955. godine Velika Britanija je bila najveći evropski, i drugi na svetu proizvođač automobila pri čemu je 1946. godine izvezla više od 100.000 četvorotočkaša. Iste te godine, na ostrva su uvezena samo 63 automobila.  

Od stare slave se ne živi. Velika Britanija i danas ima respektabilnu automobilsku industriju. Ipak, njene najpoznatije proizvođače četvorotočkaša kupili su stranci. Nemci, Kinezi, Indijci...

Sunovrat automobilske industrije u Velikoj Britaniji počeo je 1968. godine. Tada je država odlučila da sve proizvođače okupi pod istu upravu u sastavu „Britiš lejlanda”. Ideja je bila logična – Ostin, Trijumf, Jaguar, Mini, Rover i Moris imaće povoljnije uslove nabavke repromaterijala i bolju podelu tržišta.

Tako je trebalo da bude u teoriji, ali u praksi se podela tržišta pretvorila u međusobne sukobe, podmetačine. Kkonkurencija je bila najveći problem a gubici su rasli. Na svakom prodatom „mini morisu”, kompanija je gubila 30 funti. Zbog toga taj model nije redizajniran više od 30 godina proizvodnje.  

Zbog niza problema kreću štrajkovi i do dolaska Margaret Tačer, sudbina „Britiš lejlanda” je zapečaćena. Ona donosi odluku da se kompanija rasparča. Nakon toga dolaze stranci koji kupuju britansku industrijsku srebreninu.