Ђаци се постарали да шума заблиста

Зимовка, славуј, плава сеница, зелена жуна, кос, велика сеница, фазан, црноглава грмуша, шумска сова, сврака, креја и велики детлић неке су од најзаступљенијих врста птица орнитолошког резервата и споменика природе – Бајфордове шуме у вождовачком насељу Бањица. Називи ових 12 гнездарица, станарица, певачица одабрани су за имена исто толико тимова ђака од трећег до седмог разреда, укупно око 120 деце, која су се на Светски дан шума, 21. марта, уместо у учионицама на уобичајеној настави обрела на школском часу под ведрим небом и будним сунцем на први дан пролећа. Били су у несвакидашњем лову на знање и − смеће у шуми која именом сећа на чувеног редитеља, писца, љубитеља природе и птица Џона Тимотија Бајфорда. Он се више од две деценије борио за очување овог кутка природе где је посматрао, слушао, забележио 76 врста птица, а већину њих и снимио. Трагом Бајфорда, најзаслужнијег за то што је бањичка шума постала заштићено добро, грабили су неки нови клинци, већ велики чувари природе – ђаци Основне школе „Филип Филиповић”.

Под слоганом „Шума блиста, шума пева” на Светски дан шума ова осмолетка осмислила је и реализовала бројне ђацима атрактивне, такмичарске и поучне изазове у оквиру пројекта „Квалитетно образовање за све” с јасном поруком да су здраве шуме основ за здраву будућност, да је чистоћа најдоступнији лек и да оправдања за загађивање животне средине нема.

Огромна је била заинтересованост ђака да крену Бајфордовим стопама међу махом листопадним горостасима на чијим су тек напупелим гранама оку посматрача још доступна свијена гнезда. Успут су испуњавали предвиђене задатке, теже и лакше: сликали су процветала стабла, са шумских табли читали и памтили које птице овде станују, тражили их погледом и хватали оком камере, као веверице, јежеве и друге шумске станаре. Пронашли су јаворолисни платан и научили да је баш то дрво једно од најчешће гајених у градовима због отпорности према отровним гасовима и прашини и зато што брзо расте. Сваки тим морао је да уз помоћ мапе на обележеном месту пронађе цртеж птице чије име екипа носи, а то „благо” прерасло је у експонате изложбе ђачких ликовних радова у школи.

На сваком кораку шумом основци су марљиво тражили и сакупљали ђубре, сваки тим изнео је најмање четири вреће смећа на циљ необичног оријентиринга у којем су се основци постарали да шума заблиста.

− Пикавци, пластичне сламчице и кесе, бачене лименке и стаклене флаше најчешће су смеће на које смо наишли и покупили га. Најзанимљивији задатак нама је био да запамтимо што више врста дрвећа у овој шуми, а ту су: сребрна липа, јавор, црна топола, храст, орах, платани... Сликали смо процветало дрвеће, свраку, голубове. Успели смо да сликамо и гуштера. Веверице, нажалост, нисмо срели. Важније од тога је што смо у природи, што смо изашли из учионице и заједно доприносимо очувању шуме, притом се дружимо а много и научимо, почев од тога да је наша бањичка шума у ствари Бајфордова − дочарале су Лена, Ника, Теодора, Хелена и Ирина, из екипе „Сврака” одељења шестог један истичући сагласно да је „Лена победила, највише се ангажовала у чишћењу шуме”.

Основци су приметили да није било много смећа поред стаза, али се нису либили да одмакну мало даље од утабаних путељака и покупе ђубре којег је највише било тамо где нема канти. Зато трагање за смећем ђаци седмог два Јован, Милош, Владимир, Ана и Теа, чланови екипе „Кос”, оцењују једним од тежих задатака, а најтежим сматрају сликање гнезда и животиња.

− Успели смо да сликамо фазане, голубове, вране... Било је забавно. Наравно, научили смо свашта. Сазнали смо доста о бројним за нашу шуму специфичним биљним и животињским врстама. Знали смо да их има много али смо изненађени колико је тај свет разноврстан, иако смо сви одавде из краја и овде долазимо одмалена. Није било лако наћи много смећа, има га мање него иначе, али ова организација, излазак из учионице у шуму, и није само због чишћења, ово је начин да нам брига о шуми постане навика, да научимо да и сами не бацамо смеће, првенствено због нас али и будућих генерација. Морамо да чувамо шуму у којој ми одрастамо и у којој ће одрастати наша деца. Било би дивно да овакве акције прерасту у традицију, не само наше школе него више школа, више људи, и не само једном годишње на Светски дан шума, него стално имајући у виду важност очувања животне средине − истичу Милош и Ана из тима „Кос”.