Đaci se postarali da šuma zablista

Zimovka, slavuj, plava senica, zelena žuna, kos, velika senica, fazan, crnoglava grmuša, šumska sova, svraka, kreja i veliki detlić neke su od najzastupljenijih vrsta ptica ornitološkog rezervata i spomenika prirode – Bajfordove šume u voždovačkom naselju Banjica. Nazivi ovih 12 gnezdarica, stanarica, pevačica odabrani su za imena isto toliko timova đaka od trećeg do sedmog razreda, ukupno oko 120 dece, koja su se na Svetski dan šuma, 21. marta, umesto u učionicama na uobičajenoj nastavi obrela na školskom času pod vedrim nebom i budnim suncem na prvi dan proleća. Bili su u nesvakidašnjem lovu na znanje i − smeće u šumi koja imenom seća na čuvenog reditelja, pisca, ljubitelja prirode i ptica Džona Timotija Bajforda. On se više od dve decenije borio za očuvanje ovog kutka prirode gde je posmatrao, slušao, zabeležio 76 vrsta ptica, a većinu njih i snimio. Tragom Bajforda, najzaslužnijeg za to što je banjička šuma postala zaštićeno dobro, grabili su neki novi klinci, već veliki čuvari prirode – đaci Osnovne škole „Filip Filipović”.

Pod sloganom „Šuma blista, šuma peva” na Svetski dan šuma ova osmoletka osmislila je i realizovala brojne đacima atraktivne, takmičarske i poučne izazove u okviru projekta „Kvalitetno obrazovanje za sve” s jasnom porukom da su zdrave šume osnov za zdravu budućnost, da je čistoća najdostupniji lek i da opravdanja za zagađivanje životne sredine nema.

Ogromna je bila zainteresovanost đaka da krenu Bajfordovim stopama među mahom listopadnim gorostasima na čijim su tek napupelim granama oku posmatrača još dostupna svijena gnezda. Usput su ispunjavali predviđene zadatke, teže i lakše: slikali su procvetala stabla, sa šumskih tabli čitali i pamtili koje ptice ovde stanuju, tražili ih pogledom i hvatali okom kamere, kao veverice, ježeve i druge šumske stanare. Pronašli su javorolisni platan i naučili da je baš to drvo jedno od najčešće gajenih u gradovima zbog otpornosti prema otrovnim gasovima i prašini i zato što brzo raste. Svaki tim morao je da uz pomoć mape na obeleženom mestu pronađe crtež ptice čije ime ekipa nosi, a to „blago” preraslo je u eksponate izložbe đačkih likovnih radova u školi.

Na svakom koraku šumom osnovci su marljivo tražili i sakupljali đubre, svaki tim izneo je najmanje četiri vreće smeća na cilj neobičnog orijentiringa u kojem su se osnovci postarali da šuma zablista.

− Pikavci, plastične slamčice i kese, bačene limenke i staklene flaše najčešće su smeće na koje smo naišli i pokupili ga. Najzanimljiviji zadatak nama je bio da zapamtimo što više vrsta drveća u ovoj šumi, a tu su: srebrna lipa, javor, crna topola, hrast, orah, platani... Slikali smo procvetalo drveće, svraku, golubove. Uspeli smo da slikamo i guštera. Veverice, nažalost, nismo sreli. Važnije od toga je što smo u prirodi, što smo izašli iz učionice i zajedno doprinosimo očuvanju šume, pritom se družimo a mnogo i naučimo, počev od toga da je naša banjička šuma u stvari Bajfordova − dočarale su Lena, Nika, Teodora, Helena i Irina, iz ekipe „Svraka” odeljenja šestog jedan ističući saglasno da je „Lena pobedila, najviše se angažovala u čišćenju šume”.

Osnovci su primetili da nije bilo mnogo smeća pored staza, ali se nisu libili da odmaknu malo dalje od utabanih puteljaka i pokupe đubre kojeg je najviše bilo tamo gde nema kanti. Zato traganje za smećem đaci sedmog dva Jovan, Miloš, Vladimir, Ana i Tea, članovi ekipe „Kos”, ocenjuju jednim od težih zadataka, a najtežim smatraju slikanje gnezda i životinja.

− Uspeli smo da slikamo fazane, golubove, vrane... Bilo je zabavno. Naravno, naučili smo svašta. Saznali smo dosta o brojnim za našu šumu specifičnim biljnim i životinjskim vrstama. Znali smo da ih ima mnogo ali smo iznenađeni koliko je taj svet raznovrstan, iako smo svi odavde iz kraja i ovde dolazimo odmalena. Nije bilo lako naći mnogo smeća, ima ga manje nego inače, ali ova organizacija, izlazak iz učionice u šumu, i nije samo zbog čišćenja, ovo je način da nam briga o šumi postane navika, da naučimo da i sami ne bacamo smeće, prvenstveno zbog nas ali i budućih generacija. Moramo da čuvamo šumu u kojoj mi odrastamo i u kojoj će odrastati naša deca. Bilo bi divno da ovakve akcije prerastu u tradiciju, ne samo naše škole nego više škola, više ljudi, i ne samo jednom godišnje na Svetski dan šuma, nego stalno imajući u vidu važnost očuvanja životne sredine − ističu Miloš i Ana iz tima „Kos”.