Како је настао лифт

Бешумни и брзи толико да вам се заврти у глави – лифтови су данас неизоставни део свих виших зграда широм планете. Неки су последња реч технике, модерни и луксузни, могу да приме десетине особа, а за свега десетак секунди пређу раздаљину од тридесетак спратова. Други су спори и бучни и сваки час се кваре. Ипак, без овог уређаја тешко је замислити живот у облакодерима.

Потреба за направом која ће вас подићи на виши ниво или спустити на нижи, међутим, није производ данашњице. Идеја о превожењу људи и робе на различите висине родила се пре неколико хиљада година. Претече данашње модерне варијанте лифта настале су, према историјским подацима, у трећем веку пре нове ере. Древне направе које су изгледом више подсећале на корпе него на кабину лифта, качене су за дебели ланац уз помоћ тањих плетених конопаца или гвоздених ланаца и затим су их животиње или људи вукли како би их подигли на виши ниво.

На овај начин храном али и наоружањем снабдевани су дворци и тврђаве. Столећима касније људи су покушавали уз помоћ усавршених направа да подижу терет на виши ниво. Међутим, лифт сличан ономе који данас познајемо представљен је први пут тек око 1800. године и то у Великој Британији. Кабину овог уређаја покретали су хидрауличне полуге или водена пара. Иако је одушевио тадашње становнике Острва, овај лифт могао је да се креће само до првог спрата и назад.

Пола века касније Елиша Грејвс Отис демонстрирао је рад свог „лифта” у њујоршкој Кристалној палати. Пред запањеним посматрачима овај изумитељ је ушао у кабину и затим је зауставио на одређеној висини између спратова. Онда је наредио да се пресече конопац којим је ова платформа била повезана са другим делом уређаја. Иако су сви очекивали да ће кабина пасти са велике висине и разбити се у парампарчад то се није десило, јер су се активирале кочнице које су је задржале и осигурале њену безбедност и сачувале Отиса.

Наредних година Отис и његови синови покушавали су да усаврше систем кочница које су затим уграђиване испод кабине како би се она, уколико се откачи, задржала на одређеној висини. Први путник провозао се Отисовим лифтом у једној њујоршкој робној кући 1857. године. Касније су Отисови синови основали компанију за производњу лифтова који су радили уз помоћ хидрауличног система или водене паре, а ускоро су се нашли у многим високим зградама у Њујорку.

Проналаском електричне енергије и мотора, лифт је у знатној мери модернизован, убрзано је његово кретање и мање се кварио. Од тада до данашњих дана овај уређај
је непрестано усавршаван.