Захтев за мађарску регију у Војводини?

Нови Сад – У писму које је адресирано на председника Савеза војвођанских Мађара Иштвана Пастора, лидер Демократске партије војвођанских Мађара Андраш Агоштон подсећа га на „Заједнички концепт аутономије странака војвођанских Мађара” који су потписали у току предизборне кампање и тражи од њега да иницира разговор о томе са представницима српских парламентарних странака. Други члан предизборног „мађарског тројства”, лидер Демократске заједнице војвођанских Мађара Пал Шандор каже за „Политику” да је дошло време да се почне са остваривањем предизборних обећања која су им донела рекордни број гласова на последњим парламентарним изборима.

Њихов заједнички концепт пуне аутономије Војводине који је тада представљен у овдашњој јавности, али и парламенту суседне Мађарске, обухвата персоналну аутономију, формирање мултиетничке регије на северу Војводине, али и политичку аутономију националних мањина, односно њихову сразмерну заступљеност у парламенту Србије и Војводине.

Лидери ДПВМ-а и ДЗВМ-асада позивају колеге из СВМ-а на још једну рунду договора како би, наводи се у Агоштоновом писму, „оценили колико је наведени концепт прихватљив за српску политичку елиту” и договорили се о наредним корацима.Иако им званичан одговор из СВМ-а још није стигао, функционер те странке и председник посланичког клуба националних мањина у Скупштини Србије Балинт Пастор потврдио је за „Политику” да је видео Агоштоново писмо и казао да ту нема ништа спорно, те да се не ради о „наплати рачуна српским властима”.

– За нас је приоритетно питање положај националних савета и слажем се са господином Агоштоном да се што пре мора усвојити закон о начину избора, надлежностима и финансирању Савета националних мањина. У сада важећем правном поретку Србије не постоји правни основ за реизбор националних савета, што је неодрживо стање и са правне и са политичке тачке гледишта јернекинационални савети су већ ушлиу седму годину мандата и доводи се у питање њихов легитимитет – наглашава Пастор и додаје да би требало прецизније регулисати поједине надлежности тих савета.

Чињеница је да је остваривање персоналне аутономије прва тачка Заједничког концепта аутономије странака војвођанских Мађара. Међутим, на оштре осуде јавности наишла је друга тачка поменутог концепта која подразумева оснивање посебне регије на северу Војводинесастављене од општина у којима Мађари чине већину, а на чијем остваривању сада инсистирају из ДПВМ-а и ДЗВМ-а.

Балинт Пастор каже да ће то питање доћи на дневни ред када и Закон о регионализацији Србије чије је усвајање један од услова за прикључење ЕУ. Он објашњава да је реч о предлогу за оснивање мултиетничке регије на северу Војводине, односно удруживањудевет општина у један подрегион у оквиру Војводинеи Србије. Наш предлог је да то буде један од многих подрегионау Србији који би били дефинисани законом.

Према речима Пастора, то што Мађари у тим општинама чине већинско становништво само би поједноставило њихову сарадњу на остваривању неких животних питања, заштите животне средине, урбанизма, образовања.

О овом концепту међу првима се изјаснила Демократска странка, а њен потпредседник и председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић је у неколико наврата децидно тврдио да му је „као припаднику грађанске опције страна и потпуно неприхватљива свака помисао о поделама по етничком принципу”.

У коалиционом споразуму који су демократе потписале са СВМ, а у који је „Политика” имала увид, тај захтев се не помиње. Ипак, опозиција тврди да ће „ДС морати мађарским странкама да плати рачун за подршку”. Функционер СРС-а и потпредседник Скупштине Војводине Игор Мировић за „Политику” каже:

– Прво чега се сећам у вези са том темом јесте да је председник републике Борис Тадић у склопу председничке кампање прихватио захтеве мађарских странака и сада је дошао ред да та обећања примени. Испуњење би значило директно кршење Устава Србије и додатно би узнемирило српско становништво у Војводини које је већ узнемирено најавама о статуту Војводине. Тај текст се држи у строгој тајности, а према свим најавама требало би да буде устав државе Војводине. Дакле, ради се о једној прљавој, противуставној трговини између ДС-а и мађарских странака.

Са друге стране, заменик председника ЛСВ-а Бојан Костреш, чија странка заговара најширу могућу аутономију за Војводину, није желео да коментарише текст који, како каже, „још није видео”.

– Свака национална заједница има право да развија своје особености до оног момента док то право које они експлоатишу не угрози нечије друго право. Дакле, подела Војводине по националном принципу је у сваком случају неприхватљива – кратак је био Костреш.

На тумачења да су предлози Мађарске коалиције заправо захтеви за етничке поделе, функционер СВМ-а Балинт Пастор каже да су само у функцији „беспотребног узнемиравања јавности”. Наиме, он тврди да се само прво питање – положај националних савета може сматрати мањинским – мађарским питањем.

Пастор најављује да ће његова странка и даље тражити промену граница управних округа у Војводини која, како додаје, опет није у вези са концептом регије на северу Војводине. У питању су општине Ада, Кањижа и Сента које припадају севернобанатском округу са средиштем у Кикинди а, како сматрају у СВМ, географски и према свакој људској логици место им је Бачка. Такав захтев ће ускоро бити упућен новој влади Србије.