Генерал на челу Српског географског друштва

Српско географско друштво, по идеји Јована Цвијића и његових најближих сарадника, основано је 7. априла 1910. године у Београду, у седишту ректората Универзитета, у Капетан Мишином здању, на тадашњем Краљевом тргу, данашњем Студентском тргу број 1. Дан оснивања поклапа се с једним од 12 највећих хришћанских празника – Благовештењем – који људима доноси срећу и напредак. Поред Јована Цвијића, као председника, прву Управу Српског географског друштва чинили су: потпредседник Стеван Бошковић, потпуковник Војске Србије, секретар др Павле Вујевић, климатолог, доцент универзитета, др Јован Ердељановић, етнолог, доцент универзитета, др Недељко Кошанин, биолог, доцент универзитета, др Владимир К. Петковић, геолог, доцент универзитета, др Станоје Станојевић, професор универзитета, др Василије Руварац, чиновник Народне библиотеке, благајник Риста Николић, професор географије, и Сава Антонијевић, професор у пензији.

Јован Цвијић је на челу Српског географског друштва био од оснивања до 16. јануара 1927. године, кад је после тешке и дуге болести преминуо у својој кући на Копитаревој градини у Београду (данас улица Јелене Ћетковић, број 5). После Цвијића, за председника друштва, с мандатом од две године (1928–1930), изабран је Стеван Бошковић, тада високи официр југословенске војске, геодета и картограф. По војничкој дужности напредовао је до генерала, а по научној до академика.

За време Бошковићевог мандата у друштву је објављена прва књига серије „Посебна издања”, аутора Јиржија Данеша из Прага, под насловом „Јован Цвијић”. Додатак књизи је библиографија Јована Цвијића, коју је израдио Боривоје Ж. Милојевић. Када је 1927. основан Фонд Јована Цвијића, за финансирање географских истраживања наше земље, генерал Стеван Бошковић је уплатио 1.000 тадашњих динара и подстакао неколико десетина својих официра да, према својим могућностима, новчано помогну фонд. А 1947. године, после обнове рада Српског географског друштва који је био прекинут за време Другог светског рата, Бошковић, тада генерал војске Југославије, и даље је био активан, те је изабран за председника Надзорног одбора Српског географског друштва.

За почасне чланове Српског географског друштва 1930. године изабрани су: Раул Бланшар, професор из Гренобла, Ајсаја Боуман, директор Америчког географског друштва, Марион Њубигин, уредник Шкотског географског магазина из Глазгова, Даглас Џонсон, професор Универзитета Колумбија из Њујорка, Карл Естрајх, професор универзитета из Утрехта, Курт Хасерт, професор политехнике из Дрездена, и Вацлав Швамбера, професор универзитета из Прага. Медаљу Јована Цвијића 1930. године добио је и Стеван П. Бошковић и место председника Српског географског друштва предао професору Павлу Вујевићу.

Стеван Бошковић је рођен 10. маја 1868. године у Зајечару. Од Јована Цвијића био је млађи три године, а надживео га је за 30 година. У Београду је завршио Нижу школу Војне академије и Војну академију, што му је донело звање официра инжењерије. Две године је провео као официр српске војске у Првом инжењерском батаљону у Нишу. Војно усавршавање наставио је у Санкт Петербургу. На Николајевском војно-техничком училишту провео је време од 1892. до 1894. године. Стручно усавршавање наставио је на Вишем геодетском курсу на Николајевској генералштабној академији и на Астрономско-геодетском курсу на Главној астрономској опсерваторији у Пулкову (1894–1899). По повратку из Русије, 1899. године, постављен је за шефа Тригонометријског одсека Географског одељења српске војске. Руководио је радовима на триангулацији, прецизном нивелману и топографском премеравању Србије и Југославије. Тада се јасно определио за географска и картографска истраживања. Током 1900. године постављен је за начелника Географског одељења српске војске.

Од 1912. до 1918. године, Бошковић је учествовао у балканским ратовима и Првом светском рату. За ратне потребе Географско одељење српске војске израдило је и штампало потребне карте, бринуло о обједињавању локалних координатних система, премеравало фронт и позадину и измерило Велику солунску трансверзалу. За дописног члана Српске академије изабран је 15. фебруара 1932, а за редовног 10. јуна 1955. године. За вишедеценијски успешан рад добио је неколико признања и почасти у Србији, Југославији и иностранству.

Генерал и академик Стеван П. Бошковић био је дуже од деценије веома активан у раду Географског института „Јован Цвијић” Српске академије наука и уметности, основаном 31. маја 1947. године. Умро је у Београду 9. маја 1957. године. Интересантно је да је на челу Српског географског друштва, као председник (1982–1984), био још један официр – генерал ЈНА Владимир Маричић.

Стеван М. Станковић,
професор