Косово – разграничење народа

Имао сам давно прилику да разговарам с књижевником Добрицом Ћосићем о предлогу за решење проблема Косова и Метохије. Тада ми је рекао да је његов предлог о подели Слободан Милошевић одбио.

И Зоран Ђинђић је 2003. године хтео да реши питање статуса КиМ, али није наишао на подршку Американаца и Европе. И тада је план био „интерно разграничење” или „подела Косова”.

Како данас дати одговарајући предлог за решење овог проблема, а да Срби не буду дискриминисани?

Садашње стање није одрживо, а пређашње је немогуће. Политичка и територијална аутономија Косова и Метохије у саставу Србије, односно повратак Космета под јурисдикцију Србије, у садашњим околностима нису оствариви.

Каква је данас ситуација на Косову, после више од сто година од када га је Србија ослободила од Турака?

Стогодишњим насељавањима и високим природним прираштајем, Албанци су заузели већину територије Косова и Метохије. Насупрот њима, многобројно српско становништво деценијама се принудно исељавало са својих вековних огњишта, било под притиском Турака или многобројних албанских племена. Последње веће исељавање било је пре 13 година, када су Срби нападнути НАТО бомбама, убијани и прогоњени. Тако су од 24. марта 1999. године, у следећих 78 дана инвазије, разорне бомбе убиле 2.500 људи. НАТО нас није бомбардовао из хуманих разлога, него због отимања територије и стварања нове државе Косово за Албанце.

Сада је ситуација таква да Албанци тамо чине огромну већину становништва (више од 90 одсто) и да су прогласили самосталну државу, независну од Србије. У таквој квазидржави српски народ је у мањини, остаје незаштићен и обесправљен, свакодневно страхујући за живот и изложен свакојаким прогонима, убиствима деце и отимању имовине. Зато, уместо имплементације Бриселског споразума о Заједници српских општина (у плану и предлогу Европске уније), предлажем много прихватљивије решење које је могуће, а то је размена територија на Косову. Оваквом разменом територија Срби би наставили да живе на територији која припада Србији, без дискриминације и свакодневног страховања за свој живот и животе своје деце. Срби који не би били обухваћени овом разменом територија и који би на тај начин остали изван Србије, могу да се одселе на српске територије, а власти у Србији и Европска унија новчано би помогле Србима који желе да се преселе. Тиме би Србима било омогућено да живе на својој земљи и да имају пуну правну сигурност.

Уместо имплементације Бриселског споразума (и Заједнице српских општина) нови предлог укључен у споразум с Европском унијом био би разграничење народа на Косову.

Зоран Недић,
Београд