Kosovo – razgraničenje naroda

Imao sam davno priliku da razgovaram s književnikom Dobricom Ćosićem o predlogu za rešenje problema Kosova i Metohije. Tada mi je rekao da je njegov predlog o podeli Slobodan Milošević odbio.

I Zoran Đinđić je 2003. godine hteo da reši pitanje statusa KiM, ali nije naišao na podršku Amerikanaca i Evrope. I tada je plan bio „interno razgraničenje” ili „podela Kosova”.

Kako danas dati odgovarajući predlog za rešenje ovog problema, a da Srbi ne budu diskriminisani?

Sadašnje stanje nije održivo, a pređašnje je nemoguće. Politička i teritorijalna autonomija Kosova i Metohije u sastavu Srbije, odnosno povratak Kosmeta pod jurisdikciju Srbije, u sadašnjim okolnostima nisu ostvarivi.

Kakva je danas situacija na Kosovu, posle više od sto godina od kada ga je Srbija oslobodila od Turaka?

Stogodišnjim naseljavanjima i visokim prirodnim priraštajem, Albanci su zauzeli većinu teritorije Kosova i Metohije. Nasuprot njima, mnogobrojno srpsko stanovništvo decenijama se prinudno iseljavalo sa svojih vekovnih ognjišta, bilo pod pritiskom Turaka ili mnogobrojnih albanskih plemena. Poslednje veće iseljavanje bilo je pre 13 godina, kada su Srbi napadnuti NATO bombama, ubijani i progonjeni. Tako su od 24. marta 1999. godine, u sledećih 78 dana invazije, razorne bombe ubile 2.500 ljudi. NATO nas nije bombardovao iz humanih razloga, nego zbog otimanja teritorije i stvaranja nove države Kosovo za Albance.

Sada je situacija takva da Albanci tamo čine ogromnu većinu stanovništva (više od 90 odsto) i da su proglasili samostalnu državu, nezavisnu od Srbije. U takvoj kvazidržavi srpski narod je u manjini, ostaje nezaštićen i obespravljen, svakodnevno strahujući za život i izložen svakojakim progonima, ubistvima dece i otimanju imovine. Zato, umesto implementacije Briselskog sporazuma o Zajednici srpskih opština (u planu i predlogu Evropske unije), predlažem mnogo prihvatljivije rešenje koje je moguće, a to je razmena teritorija na Kosovu. Ovakvom razmenom teritorija Srbi bi nastavili da žive na teritoriji koja pripada Srbiji, bez diskriminacije i svakodnevnog strahovanja za svoj život i živote svoje dece. Srbi koji ne bi bili obuhvaćeni ovom razmenom teritorija i koji bi na taj način ostali izvan Srbije, mogu da se odsele na srpske teritorije, a vlasti u Srbiji i Evropska unija novčano bi pomogle Srbima koji žele da se presele. Time bi Srbima bilo omogućeno da žive na svojoj zemlji i da imaju punu pravnu sigurnost.

Umesto implementacije Briselskog sporazuma (i Zajednice srpskih opština) novi predlog uključen u sporazum s Evropskom unijom bio bi razgraničenje naroda na Kosovu.

Zoran Nedić,
Beograd