Oдакле је „процурио” вирус и „раде ли” маске

„Вирус корона не напада децу.” Нетачно.

„Епидемија ће утихнути на лето.” Нетачно.

„Ако носите маске, нећете оболети.” Можда је и ово било нетачно.

„Вирус је потекао из кинеске лабораторије.” Тачно само у случају тензија између Америке и Кине.

„Порекло вируса је из природе.” Тачно када нема сукоба на релацији Исток–Запад.

Најновија студија за „Cochrane”, британску непрофитну организацију која се сматра златним стандардом када су у питању здравствени подаци, три године након откривања вируса корона, покренула је питање да ли смо узалуд носили маске. Готово истовремено са овом дилемом, а услед ескалације тензија између САД и Кине, америчко Министарство енергетике дало је предност теорији према којој је вирус ипак процурио из лабораторије у Вухану. Да ли то значи да су све време ипак били у праву они скептици који су исмевани као теоретичари завера, расисти и дежурни дезинформатори?

Према неким подацима, вирус је убио више од 20 милиона људи и окренуо наопачке друштвени, политички и економски живот на читавој планети. Иако један од најзначајнијих догађаја у последњих неколико деценија, није га пратила дебата. Потискивани су алтернативни научни и политички ставови, јавности је ускраћена за пуну расправу о ефикасности маски, нежељеним ефектима вакцине, пореклу ковида 19 и другим важним питањима. Да ли је корона закључала и демократију? И да ли ће се опречни закључци обити о главу друштва кроз пад поверења у медије и науку?

– Епидемија ковида 19 довела је здравство у целом свету пред до тада невиђене изазове. Сада смо сви свесни, и то више није тајна, да се међународне здравствене организације, као и многе друге мултинационалне здравствене институције, нису баш најбоље снашле у тој ситуацији. Било је много опречних и контрадикторних савета, па и захтева. То је озбиљно пољуљало поверење у те институције и биће потребно доста времена да се поверење врати. Тако је и са потребом ношења заштитних маски. Опречне информације су довеле до тога да се људи запитају о оправданости њиховог коришћења. Ипак, потребно је још релевантних истраживања да би и ту имали јасан и недвосмислен став – каже за „Политику” министарка здравља Даница Грујичић.

И писци најновије студије о ефикасности ношења маски огласили су се како би објаснили да је тумачење да маске „не раде” – погрешно. Штавише, Мајкл Браун, академик који ради у уређивачком одбору организације „Cochrane” и који је донео коначну одлуку о рецензији, рекао је да се до таквог закључка не може ни доћи и то зато што није било довољно квалитетних, случајних испитивања.

Као и питања о ефикасности маски, тако ни питање о пореклу вируса корона није ближе коначном, научном одговору.

– Није кључно питање то што америчка влада сада сигурно зна порекло ковида 19. Сада је стопостотно јасно да они то не знају и да никада нису знали. Па ипак, током прве године пандемије, ’биг тех’ је забранио било коме да доводи у питање „зоонотску теорију”, подсетио је на „Твитеру” чувени амерички новинар и добитник Пулицерове награде Глен Гринвалд да су компаније „Алфабет”, „Амазон”, „Епл”, „Мајкрософт” и „Мета”, забрањивале на својим платформама било какву дебату или преиспитивање званичних политика.

У тренутку када се САД брину да ће Кина испоручити Русији оружје за рат у Украјини, њихово Министарство енергетике је одлучило да ревидира сопствену процену. Раније, сваки помен теорије да је вирус стигао из кинеске лабораторије одбациван је као немогућ уз осуду да је расистички и ксенофобичан. Док у теорији да је вирус прешао на човека с прљаве, примитивне пијаце на којој људи купују слепе мишеве како би их јели нису видели исту бољку.

– Став да је вирус који је изазвао ковид 19 вештачки дизајниран – био је и мој закључак до кога сам дошла на основу озбиљних анализа светских здравствених научника. Међутим, оптужбе из САД према Кини овде више имају везе с геополитичким играма него што ту има научне истине. И ту ће тек време показати ко је стварни кривац, ако га има – истиче министарка која је и сама, због овог става, у једном делу јавности била етикетирана као теоретичарка завере.

У Америци су недавно откривени имејлови који показују да је др Ентони Фаучи, бивши директор Националног института за алергије и заразне болести и заштитно лице америчке борбе с короном, наручио рад како би оповргао теорију да је ковид 19 процурио из лабораторије. A у Великој Британији на видело је изашло око 100.000 порука из дубина „воцапа” и тако приказала јавности ривалство, али и савезе међу политичарима који су балансирали између бриге о јавном здрављу и личним амбицијама.

А какве смо лекције ми понели из ове кризе јавног здравља и морала?

– Све у свему, епидемија ковида 19 нам је указала на многе чињенице и истине које смо заборавили, а једна од њих је да је државно здравство много боље припремљено за одговор на овакав изазов. Приватни здравствени сектор је потребан и користан у редовним и мирнодопским условима, али када друштво упадне у ванредна стања, пандемијске или ратне изазове, оно постаје сувише крхко за одговоре који су потребни очувању здравља и опстанку народа. Државно здравство је много отпорније у тим условима и даје боље одговоре на изазове таквих времена. Нажалост, век пред нама и време у коме ће се и наше здравство наћи много више слути на ванредне него на редовне околности. Зато нам је неопходно даље јачање државног здравства, што и јесте визија здравственог система за који се залажем. То истовремено значи и да здравствене услуге морају да буду подједнако доступне свим грађанима Србије – закључује министарка здравља.

Мирковић: Опречни подаци урушавају поверење у медије

После кризе изазване короном на стакленим ногама не стоји само наука већ и медији. Прошле године 15 одсто Американаца је мање веровало медијима него лане, а у Немачкој поверење у новинаре изгубило је десет процената грађана. Још гора је ситуација у комшилуку – само трећина Румуна верује својим медијима, док је у Мађарској и Грчкој тај број још мањи – само по 21 одсто.

За Сашу Мирковића, председника Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), подаци који доводе у питање неке од кључних поставки у борби против пандемије дају и одговор зашто пада поверења у медије на глобалном нивоу.

– У Србији, у којој немамо дијалог о битнијим питањима и актуелним дилемама, није реално очекивати дебату на тему о томе какву и колику штету је пандемија причинила у погледу слободе изражавања и које је негативне стандарде успоставиле у погледу сужавање истих током ванредног стања. Лоше је што је епидемија показала да ретко ко остаје имун на злоупотребе које са собом вуче изазов неконтролисане моћи у таквим специфичним околностима. Нажалост, плашим се да нас једном проживљено драстично искуство није научило да следећи пут реагујемо хладне главе, с мање емоција, а више разума – каже за наш лист Мирковић.