Илон Маск и „Нетфликс” освајају Вијетнам

„Нетфликс”, „Боинг” и једна од компанија Илона Маска неке су од најпознатијих америчких фирми које су недавно учествовале на пословном форуму у Вијетнаму, покушавајући да се позиционирају у растућој економији ове земље.

Више од 50 америчких корпорација је на пословном скупу у Ханоју освајало вијетнамско тржиште, надајући се да ће пронаћи и место где ће производити своје брендове и одакле ће увозити делове и сировине. Супротно неповољним економским трендовима у свету, вијетнамска економија је прошле године порасла за осам одсто. Ова земља могла би да делимично одигра улогу коју у америчкој економији данас игра Кина. Како преноси Си-Ен-Ен, Вијетнам је све занимљивији америчким пословним људима због отвореног ривалства Вашингтона и Пекинга и поремећеног ланца снабдевања из Кине.

Управо због тога што се с Кинезима такмиче за превласт у југоисточној Азији, Американцима је стало да буду у што бољим односима с Вијетнамом. У земљи с којом Вашингтон има тешку историју, расту и америчка мека и тврда моћ. „Нетфликс”, платформа за продукцију и емитовање филмова преко интернета, намерава да отвори канцеларију у Вијетнаму, јавио је Ројтерс. „Боинг” и „Локид Мартин”, као и „Спејс екс” Илона Маска, договарали су на форуму послове с вијетнамском авијацијом и сектором одбране.

У Вијетнам последњих година пристижу и највиши званичници из Вашингтона. Тадашњи председник САД Доналд Трамп посетио је 2019. Вијетнам, изабравши ову земљу за самит са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном. Чланови актуелне администрације настављају да обилазе тај део света. Потпредседница Камала Харис и шеф Пентагона Лојд Остин су 2021. у одвојеним посетама боравили у Вијетнаму. Убеђивали су владу ове земље у предности сарадње с Америком уместо с Кином. И кад је реч о другим индопацифичким државама, које највише америчке дипломате учестало посећују последњих година, циљ је да се осигура да оне гравитирају ка америчком, уместо ка кинеском „полу”.

Кина је и даље највећи трговински партнер Вијетнама, али Американцима иде наруку то што Кина и Вијетнам имају и размирице. Такви су територијални спорови. Пекинг полаже право над готово целим Јужним кинеским морем, док Вијетнам одговара да Кина угрожава вијетнамске територијалне воде. Из истих разлога Кинези се споре и с Индонезијом, Брунејима и Филипинима, мада је вијетнамско противљење најгласније. Американци су вијетнамској армији продали војну опрему, укључујући бродове који стражаре обалом. Током посете југоисточној Азији, Остин је оценио да су кинески ставови о Јужном кинеском мору „без основа у међународном праву” и да угрожавају суверенитет осталих држава које излазе на те воде.

Оно што је успорило развој односа између Америке и Вијетнама била је Трампова одлука да 2017. повуче амерички потпис са Транспацифичког партнерства. Трампов претходник Барак Обама потписао је овај споразум о слободној трговини са земљама Пацифика управо да би их јаче држао у америчкој орбити и одвајао од Кине. Да је заживело, Транспацифичког партнерство олакшало би америчку размену добара с Јапаном, Малезијом, Вијетнамом, Сингапуром, Брунејима, Аустралијом, Новим Зеландом, Канадом, Мексиком, Чилеом и Перуом. Споразум би се односио на поднебље са 800 милиона људи, као и на економије које чине 40 одсто светског бруто друштвеног производа. Ипак, Трамп је сматрао да је споразум штетан по америчке раднике и произвођаче, са чим се слагало и лево крило Демократске странке.

У Вијетнаму сву власт држи Комунистичка партија, али тамошњи једностраначки систем не наилази на осуду Вашингтона као што је случај с неким другим режимима. Ни Лојд Остин ни Камала Харис нису поменули ову тему, иако њихова администрацији упозорава да сукоб који Америка има с Русијом и Кином није сукоб због економије и геополитике, већ борба између „аутократије и демократије”.