Путину за петама

Карим Кан је од прошле недеље познат као човек који жели да на оптуженичку клупу изведе Владимира Путина.

Као тужилац Међународног кривичног суда, издао је налог за хапшење шефа Кремља због ратних злочина у Украјини. Иако не постоје шансе да ће Путина привести међународној правди, хашки тужилац је привукао пажњу јер се усудио да потпише потерницу за руским председником.

Док су на Црвеном тргу одбацили оптужбе за „незакониту депортацију украјинске деце у Русију”, Кан је на Си-Ен-Ену добио ударни термин да у емисији Кристијане Аманпур објасни зашто жели да гони Путина и Марију Лвову Белову, руску комесарку за права деце.

Кан је рођен пре 53 године у Шкотској. Завршио је Кингс колеџ у Лондону и на Оксфорду започео докторску дисертацију, али је није одбранио. Потиче из пакистанске породице. Један од његове браће, Имран Ахмад Кан, био је посланик Конзервативне странке, али је поднео оставку и био избачен из партије јер је осуђен због сексуалног напада на петнаестогодишњег дечака. Имран Ахмад Кан пуштен је из затвора на половини одслужене казне месец дана пре него што ће његов брат обелоданити потерницу за Путином.

Британски адвокат је постао главни тужилац Међународног кривичног суда 2021, заменивши на том месту гамбијску правницу која се озбиљно замерила Американцима. Фату Бенсуда је као тужитељска суда у Хагу истраживала злочине америчких војника у Авганистану. Вашингтон јој је увео санкције и забранио јој улазак у САД, и то не само њој већ и појединим члановима њеног тима и њене породице.

Онда је главни тужилац постао Кан, а Међународни кривични суд престао је да се интересује за америчке војнике. У Хагу су и даље истраживали шта се догодило у Авганистану, али је њихова пажња преусмерена на непочинства талибана и Исламске државе.

Кан је био активно укључен и у рад Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију у Хагу. Постављен је за браниоца некадашњег команданта Ослободилачке војске Косова Фатмира Лимаја 2003. Лимај је био први командант Ослободилачке војске Косова ком је суђено у Хагу. Канов штићеник је ослобођен по свим тачкама оптужнице, после чега се вратио на Косово и био изабран за посланика и министра саобраћаја и комуникација. Кан је поново бранио и одбранио Лимаја и пред судом Еулекса.

Британски правник је пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију 2008. заступао и Астрита Харачија, некадашњег косовског министра културе. Харачи је био оптужен да не поштује суд и да омета спровођење правде. Иако је Харачи осуђен на пет месеци затвора јер је притискао сведока да се не појави на суђењу Рамушу Харадинају, Жалбено веће је 2009. укинуло првостепену пресуду и ослободило некадашњег косовског министра и Кановог брањеника.

Кан је био правни саветник и Флоренс Артман, која је била гласноговорница некадашње главне тужитељке Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Карле Делпонте. Бивша новинарка „Монда” прва је и једина која је радила за Хашки трибунал и касније била оптужена за непоштовање тог суда. Трибунал је 2009. прогласио оптужену кривом јер је у књизи и тексту објавила поверљив материјал са суђења Слободану Милошевићу. Флоренс Артман је тврдила да је трибунал прикривао поменуте папире јер су та документа доказивала умешаност Србије у масакр у Сребреници.

Њен бранилац Карим Кан заснивао је одбрану на чињеници да је материјал обелодањен и пре објављивања књиге и поручио да осуђујућа пресуда може погубно да делује на „слободу изражавања и права жртава”.