Putinu za petama

Karim Kan je od prošle nedelje poznat kao čovek koji želi da na optuženičku klupu izvede Vladimira Putina.

Kao tužilac Međunarodnog krivičnog suda, izdao je nalog za hapšenje šefa Kremlja zbog ratnih zločina u Ukrajini. Iako ne postoje šanse da će Putina privesti međunarodnoj pravdi, haški tužilac je privukao pažnju jer se usudio da potpiše poternicu za ruskim predsednikom.

Dok su na Crvenom trgu odbacili optužbe za „nezakonitu deportaciju ukrajinske dece u Rusiju”, Kan je na Si-En-Enu dobio udarni termin da u emisiji Kristijane Amanpur objasni zašto želi da goni Putina i Mariju Lvovu Belovu, rusku komesarku za prava dece.

Kan je rođen pre 53 godine u Škotskoj. Završio je Kings koledž u Londonu i na Oksfordu započeo doktorsku disertaciju, ali je nije odbranio. Potiče iz pakistanske porodice. Jedan od njegove braće, Imran Ahmad Kan, bio je poslanik Konzervativne stranke, ali je podneo ostavku i bio izbačen iz partije jer je osuđen zbog seksualnog napada na petnaestogodišnjeg dečaka. Imran Ahmad Kan pušten je iz zatvora na polovini odslužene kazne mesec dana pre nego što će njegov brat obelodaniti poternicu za Putinom.

Britanski advokat je postao glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda 2021, zamenivši na tom mestu gambijsku pravnicu koja se ozbiljno zamerila Amerikancima. Fatu Bensuda je kao tužiteljska suda u Hagu istraživala zločine američkih vojnika u Avganistanu. Vašington joj je uveo sankcije i zabranio joj ulazak u SAD, i to ne samo njoj već i pojedinim članovima njenog tima i njene porodice.

Onda je glavni tužilac postao Kan, a Međunarodni krivični sud prestao je da se interesuje za američke vojnike. U Hagu su i dalje istraživali šta se dogodilo u Avganistanu, ali je njihova pažnja preusmerena na nepočinstva talibana i Islamske države.

Kan je bio aktivno uključen i u rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Postavljen je za branioca nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Fatmira Limaja 2003. Limaj je bio prvi komandant Oslobodilačke vojske Kosova kom je suđeno u Hagu. Kanov štićenik je oslobođen po svim tačkama optužnice, posle čega se vratio na Kosovo i bio izabran za poslanika i ministra saobraćaja i komunikacija. Kan je ponovo branio i odbranio Limaja i pred sudom Euleksa.

Britanski pravnik je pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju 2008. zastupao i Astrita Haračija, nekadašnjeg kosovskog ministra kulture. Harači je bio optužen da ne poštuje sud i da ometa sprovođenje pravde. Iako je Harači osuđen na pet meseci zatvora jer je pritiskao svedoka da se ne pojavi na suđenju Ramušu Haradinaju, Žalbeno veće je 2009. ukinulo prvostepenu presudu i oslobodilo nekadašnjeg kosovskog ministra i Kanovog branjenika.

Kan je bio pravni savetnik i Florens Artman, koja je bila glasnogovornica nekadašnje glavne tužiteljke Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karle Delponte. Bivša novinarka „Monda” prva je i jedina koja je radila za Haški tribunal i kasnije bila optužena za nepoštovanje tog suda. Tribunal je 2009. proglasio optuženu krivom jer je u knjizi i tekstu objavila poverljiv materijal sa suđenja Slobodanu Miloševiću. Florens Artman je tvrdila da je tribunal prikrivao pomenute papire jer su ta dokumenta dokazivala umešanost Srbije u masakr u Srebrenici.

Njen branilac Karim Kan zasnivao je odbranu na činjenici da je materijal obelodanjen i pre objavljivanja knjige i poručio da osuđujuća presuda može pogubno da deluje na „slobodu izražavanja i prava žrtava”.