Руска писма украјинске деце

Прича о украјинској деци која су одведена у Русију протеже се месецима уназад. Извори су били искључиво западни и украјински, а оптужбе на рачун Москве су се појављивале ту и тамо. Вести са фронта су, међутим, често биле интересантније, нови захтеви Зеленског, напредовање „вагнероваца” по улицама Бахмута или Артјомовска, како је већ коме драже...

НИКАД (НИ)ЈЕ КАСНО: У свему томе најчудније је било упорно ћутање руске стране. Није било негирања западних тврдњи, изношења доказа, објашњавања... И тако све док на адресу Владимира Путина није стигла оптужница Међународног кривичног суда и налог за хапшење, и то управо због наводног ратног злочина „противправне депортације и противзаконитог пребацивања деце из окупираних подручја Украјине у Руску федерацију”.

Тако је и Русија решила да проговори. Како су најавили, за почетак априла планирају сазивање неформалног састанка Савета безбедности УН о „правој ситуацији” у вези са украјинском децом одведеном у Русију. Василиј Небензја, амбасадор Русије у УН, тврди да је његова земља планирала састанак много пре него што је МКС објавио налог за хапшење Путина.

СОПСТВЕНИ ПРИМЕР ЈЕ НАЈБОЉИ: Небензја је питање деце окарактерисао као „потпуно пренапумпано” и поручио да Москва жели да објасни на седници СБ да су они одведени у Русију „само зато што смо желели да их поштедимо опасности коју могу донети војне активности”. Неке је можда још више иритирала изјава Марије Лвове-Белове, руске комесарке за људска права, иначе другооптужене на списку Међународног кривичног суда, која је после обелодањивања оптужнице против Путина и ње узвратила: „Сјајно је што међународна заједница цени овај рад на помоћи деци наше земље; да их не остављамо у ратним зонама, да их изводимо, да им стварамо добре услове, да их окружујемо љубављу и брижним људима”. Наводно је и сама усвојила једног украјинског тинејџера из Мариупоља.

Свет зато сада чека руску верзију – зашто су деца одведена. Али не због тога што би то била одбрана Путина већ зато што ће се можда сазнати истина о судбини ових малишана јер је оно што се приписује Русији стравично.

Универзитет Јејл је спровео истраживање о овом случају које је наручио и платио Стејт департмент и у њему се наводи како постоје наводно 43 кампа и да се „чини да је политичко преваспитавање примарна сврха кампова”. Неку децу су, према овом извештају усвојиле руске породице или су ушла у хранитељске мреже у Русији.

Да ли је ово све заиста било „пренапумпавање” уочи подизања оптужнице против Путина или не, требало би ускоро да се разјасни. Тим пре што су се нека деца ових дана вратила у Украјину својим родитељима захваљујући невладиним организацијама.

КО ЋЕ ПРЕ КОД „ЧЕЛИЧНОГ”: Председник Украјине ових дана нестрпљиво чека да зазвони телефон. Уочи доласка Си Ђинпинга у Москву, у посету која је требало да има и мировни карактер поред додатног оснаживања „челичног” пријатељства Русије и Кине, стигла је вест да ће Си разговарати са Зеленским телефоном. До тога још није дошло.

Ако је судити по званичном Кијеву, Зеленски се мало нећка да ли да подигне слушалицу. Како је објаснио саветник у његовом кабинету, Михаил Подољак, „постоје одређене потешкоће у организовању разговора Зеленског и Сија, због непостојања јасног става Кине у овом тренутку о степену њеног учешћа у решавању војних питања између Украјине и Руске Федерације”.

Многи су, међутим, склонији уверењу да Зеленски једва чека да тај телефон зазвони. Уосталом, сам је рекао да је спреман да са Сијем разговара „у било које време”. То што Кијев није залупио врата Сију као што је то недавно учинио Башару ел Асаду, сиријском председнику, који је нешто мало пре Сија био код Путина, није случајно. Кијев рачуна на кинески новац за обнову ратом разорене Украјине, једног дана, али пре свега због наде да ће такав однос према светској сили можда утицати на одлуку Пекинга да ипак не одобри извоз оружја Русији.

МАЛО ЗБОГ УКРАЈИНЕ, ВИШЕ ЗБОГ СЕБЕ: Док се Зеленски „премишља” шпански премијер Педро Санчез већ пакује кофере за пут у Кину следеће недеље. Уочи пута поручује да је „Кина глобални актер тако да очигледно морамо да слушамо њен глас да видимо да ли можемо да ставимо тачку на овај рат”. Али би наивно било мислити да Санчеза само занима крај рата. Његове су побуде можда више „шпанске природе” јер Кина постаје очигледно све више земља са којом многи желе добре политичке, али и економске односе. Зато ће у Кину и Емануел Макрон. И он у најави пута спомиње само миротворачке побуде. Али у коферу у Пекинг носи много више од маслинове гранчице.

МОСКВА ВИА БУДИМПЕШТА: У Пекинг би могао и Путин, уосталом Си га је позвао да дође „у термину који му одговара”. Руски лидер је добродошао и у Мађарској упркос оптужници Међународног кривичног суда која налаже земљама потписницама Римског статута, којим је суд основан, да Путина ухапсе ако се нађе на њиховој територији, а међу њима је и Мађарска. Али, како је премијер Виктор Орбан већ доказао да води своју политику, често мимо и против западног света, у Будимпешти су објаснили да неће хапсити председника Русије јер „нема правног основа” пошто „Римски статут није уграђен у мађарски правни систем”. И тачка.

Путин би, ако би се држали међународног права, опуштено могао да разговара и са Џозефом Бајденом у Белој кући, јер Америка као ни Русија не признаје јурисдикцију суда. Можда би у Америци Путин могао да добије и ваљан савет како „ратни злочин” представити свету као „трагичан инцидент”, рецепт који су одавно патентирали.