Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ВЕК ОД РОЂЕЊА МИЛЕНКА МИСАИЛОВИЋА

Театролог светског гласа

Народна библиотека Ужица недавно је објавила двоброј часописа за књижевност, уметност и културу „Међај” посвећен овом аутору
Театролог светског гласа
Миленко Мисаиловић на насловној страни ужичког часописа „Међај” (Фото: са сајта ужичке библиотеке)

Ужице – Да заборав у ово пребрзо време не прекрије још живо сећање на изузетно дело театролога, књижевника и позоришног редитеља др Миленка Мисаиловића, рођеног пре тачно 100 година, побринула се Народна библиотека у Ужица. Недавно је објавила двоброј часописа за књижевност, уметност и културу „Међај” посвећен Мисаиловићу. Тиме је наставила праксу да тематске бројеве „Међаја” намењује истакнутим ствараоцима из ужичког краја (претходни су посвећени Нађи Тешић, Љубомиру Симовићу, Гојку Тешићу).

У чувеном селу Кремна родио се Миленко Мисаиловић, 2. априла 1923, а жеља за знањем стално га је вукла ка најбољем образовању у великом граду. Дипломирао је у Београду на Филозофском факултету (где је и докторирао), као и на Академији за позоришну уметност, а драматургију је студирао и на Сорбони. Многи га памте као дугогодишњег драматурга београдског Народног позоришта. Написао је око 20 комада који су објављени и играни у југословенским театрима. Извођене су и његове радио-драме.

„Као редитељ прву представу (’Аутобуска станица’, Вилијама Инџа) поставио је 1958. у Народном позоришту у Београду. До краја стваралачке делатности режирао је укупно 62 представе. Био је и позоришни критичар НИН-а. Написао је велики број значајних есеја, студија и теоријско-естетичких радова, те постао један од водећих театролога у тадашњој Југославији, по значају запажен и уведен у светске енциклопедије. Миленко Мисаиловић је преминуо 26. априла 2015. у Нишу”, пише часопис „Међај” и подсећа на његове значајније студије, као што су „Драматургија сценског простора”, „Трагедија власти и владања”, „Дете и позоришна уметност”, „Креативна драматургија – увод у филозофију позоришне уметности”, „Значење српске комедиографије од Јоакима до Нушића”, „Мудрост народног хумора”, „Комедиографија Бранислава Нушића” и друге:

„Као посвећени естетичар театра дао је велики допринос истраживању извора Нушићеве комике и комедиографије уопште, затим изучавању трагедије и стваралачком откривању драматургије.”

Миленко је важио за свестрану позоришну личност, самосвојну и непоновљиву. Од Удружења књижевника добио је 2004. повељу за животно дело, добитник је Вукове, Стеријине и Награде „Јоаким Вујић”, први је лауреат „Ловоровог венца” за област театрологије... Свет је препознавао Мисаиловићеве вредности укључујући га у угледне међународне жирије. А 1992. Амерички биографски институт наградио га је дипломом и звањем „водеће личности у области позоришне естетике у свету” те одликовао медаљом за истакнута професионална остварења.

Двоброј „Међаја” у част овог театролога, насловљен „Филозофија свакодневице”, приредио је публициста Зоран Јеремић представљајући Миленкове есеје, драмске текстове, разговоре. Ту су две Мисаиловићеве драме: „Срећа и лопови” (премијерно изведена 1960. у Загребачком драмском казалишту) и „Бели ђаволи” (с праизведбом у ужичком позоришту 1983). Двоброј садржи пет есеја (о свакодневици, о болу, о грешкама и омашкама, о срећи и несрећи, о зависти), као и Јеремићев разговор с Миленком из 2004. године. Издавање те публикације подржало је Министарство културе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.