Театролог светског гласа

Ужице – Да заборав у ово пребрзо време не прекрије још живо сећање на изузетно дело театролога, књижевника и позоришног редитеља др Миленка Мисаиловића, рођеног пре тачно 100 година, побринула се Народна библиотека у Ужица. Недавно је објавила двоброј часописа за књижевност, уметност и културу „Међај” посвећен Мисаиловићу. Тиме је наставила праксу да тематске бројеве „Међаја” намењује истакнутим ствараоцима из ужичког краја (претходни су посвећени Нађи Тешић, Љубомиру Симовићу, Гојку Тешићу).

У чувеном селу Кремна родио се Миленко Мисаиловић, 2. априла 1923, а жеља за знањем стално га је вукла ка најбољем образовању у великом граду. Дипломирао је у Београду на Филозофском факултету (где је и докторирао), као и на Академији за позоришну уметност, а драматургију је студирао и на Сорбони. Многи га памте као дугогодишњег драматурга београдског Народног позоришта. Написао је око 20 комада који су објављени и играни у југословенским театрима. Извођене су и његове радио-драме.

„Као редитељ прву представу (’Аутобуска станица’, Вилијама Инџа) поставио је 1958. у Народном позоришту у Београду. До краја стваралачке делатности режирао је укупно 62 представе. Био је и позоришни критичар НИН-а. Написао је велики број значајних есеја, студија и теоријско-естетичких радова, те постао један од водећих театролога у тадашњој Југославији, по значају запажен и уведен у светске енциклопедије. Миленко Мисаиловић је преминуо 26. априла 2015. у Нишу”, пише часопис „Међај” и подсећа на његове значајније студије, као што су „Драматургија сценског простора”, „Трагедија власти и владања”, „Дете и позоришна уметност”, „Креативна драматургија – увод у филозофију позоришне уметности”, „Значење српске комедиографије од Јоакима до Нушића”, „Мудрост народног хумора”, „Комедиографија Бранислава Нушића” и друге:

„Као посвећени естетичар театра дао је велики допринос истраживању извора Нушићеве комике и комедиографије уопште, затим изучавању трагедије и стваралачком откривању драматургије.”

Миленко је важио за свестрану позоришну личност, самосвојну и непоновљиву. Од Удружења књижевника добио је 2004. повељу за животно дело, добитник је Вукове, Стеријине и Награде „Јоаким Вујић”, први је лауреат „Ловоровог венца” за област театрологије... Свет је препознавао Мисаиловићеве вредности укључујући га у угледне међународне жирије. А 1992. Амерички биографски институт наградио га је дипломом и звањем „водеће личности у области позоришне естетике у свету” те одликовао медаљом за истакнута професионална остварења.

Двоброј „Међаја” у част овог театролога, насловљен „Филозофија свакодневице”, приредио је публициста Зоран Јеремић представљајући Миленкове есеје, драмске текстове, разговоре. Ту су две Мисаиловићеве драме: „Срећа и лопови” (премијерно изведена 1960. у Загребачком драмском казалишту) и „Бели ђаволи” (с праизведбом у ужичком позоришту 1983). Двоброј садржи пет есеја (о свакодневици, о болу, о грешкама и омашкама, о срећи и несрећи, о зависти), као и Јеремићев разговор с Миленком из 2004. године. Издавање те публикације подржало је Министарство културе.