Teatrolog svetskog glasa

Užice – Da zaborav u ovo prebrzo vreme ne prekrije još živo sećanje na izuzetno delo teatrologa, književnika i pozorišnog reditelja dr Milenka Misailovića, rođenog pre tačno 100 godina, pobrinula se Narodna biblioteka u Užica. Nedavno je objavila dvobroj časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Međaj” posvećen Misailoviću. Time je nastavila praksu da tematske brojeve „Međaja” namenjuje istaknutim stvaraocima iz užičkog kraja (prethodni su posvećeni Nađi Tešić, Ljubomiru Simoviću, Gojku Tešiću).

U čuvenom selu Kremna rodio se Milenko Misailović, 2. aprila 1923, a želja za znanjem stalno ga je vukla ka najboljem obrazovanju u velikom gradu. Diplomirao je u Beogradu na Filozofskom fakultetu (gde je i doktorirao), kao i na Akademiji za pozorišnu umetnost, a dramaturgiju je studirao i na Sorboni. Mnogi ga pamte kao dugogodišnjeg dramaturga beogradskog Narodnog pozorišta. Napisao je oko 20 komada koji su objavljeni i igrani u jugoslovenskim teatrima. Izvođene su i njegove radio-drame.

„Kao reditelj prvu predstavu (’Autobuska stanica’, Vilijama Indža) postavio je 1958. u Narodnom pozorištu u Beogradu. Do kraja stvaralačke delatnosti režirao je ukupno 62 predstave. Bio je i pozorišni kritičar NIN-a. Napisao je veliki broj značajnih eseja, studija i teorijsko-estetičkih radova, te postao jedan od vodećih teatrologa u tadašnjoj Jugoslaviji, po značaju zapažen i uveden u svetske enciklopedije. Milenko Misailović je preminuo 26. aprila 2015. u Nišu”, piše časopis „Međaj” i podseća na njegove značajnije studije, kao što su „Dramaturgija scenskog prostora”, „Tragedija vlasti i vladanja”, „Dete i pozorišna umetnost”, „Kreativna dramaturgija – uvod u filozofiju pozorišne umetnosti”, „Značenje srpske komediografije od Joakima do Nušića”, „Mudrost narodnog humora”, „Komediografija Branislava Nušića” i druge:

„Kao posvećeni estetičar teatra dao je veliki doprinos istraživanju izvora Nušićeve komike i komediografije uopšte, zatim izučavanju tragedije i stvaralačkom otkrivanju dramaturgije.”

Milenko je važio za svestranu pozorišnu ličnost, samosvojnu i neponovljivu. Od Udruženja književnika dobio je 2004. povelju za životno delo, dobitnik je Vukove, Sterijine i Nagrade „Joakim Vujić”, prvi je laureat „Lovorovog venca” za oblast teatrologije... Svet je prepoznavao Misailovićeve vrednosti uključujući ga u ugledne međunarodne žirije. A 1992. Američki biografski institut nagradio ga je diplomom i zvanjem „vodeće ličnosti u oblasti pozorišne estetike u svetu” te odlikovao medaljom za istaknuta profesionalna ostvarenja.

Dvobroj „Međaja” u čast ovog teatrologa, naslovljen „Filozofija svakodnevice”, priredio je publicista Zoran Jeremić predstavljajući Milenkove eseje, dramske tekstove, razgovore. Tu su dve Misailovićeve drame: „Sreća i lopovi” (premijerno izvedena 1960. u Zagrebačkom dramskom kazalištu) i „Beli đavoli” (s praizvedbom u užičkom pozorištu 1983). Dvobroj sadrži pet eseja (o svakodnevici, o bolu, o greškama i omaškama, o sreći i nesreći, o zavisti), kao i Jeremićev razgovor s Milenkom iz 2004. godine. Izdavanje te publikacije podržalo je Ministarstvo kulture.