За студенте су и људи од шездесет година старе особе

Како млади виде старе људе? Као вољене баке и деке или као бескорисне чланове друштва који представљају терет за буџет? Да ли се у скици за профил старе особе налази седокоса бакица са штапом или поп краљица Мадона која „гази” 65. годину и суверено влада топ листама? У жељи да добије одговор на ово питање, научна сарадница Института друштвених наука др Мирјана Рашевић урадила је истраживање под називом „Млади о старијима – романтична слика и стереотипи”, у коме су учествовали студенти завршних година Природно-математичког факултета, Правног и Медицинског факултета у Новом Саду.

Будући географи изабрани су за разговор пошто програм њихових студија обухвата феномен старења становништва и популациону политику, будући правници укључени су у истраживање јер се током студија сусрећу са питањима људских права и положаја старијих у друштву, а студенти Медицинског факултета због суочавања са изазовима старења у оквиру различитих предмета.

– Највећи број учесника у истраживању старом особом сматрају ону која има 60 и више година. Међутим, поред година, студенти су навели да стару особу одређује и физичка неактивност, лоше здравствено стање, пасивност, недостатак креативности, традиционални ставови, као и неприхватање модерних технологија. Само је једна студенткиња Правног факултета навела да је „мудрост основна особина старости”. За највећи број академаца прва асоцијација у вези са старошћу јесте слабост, немоћ, понижење, чекање пензије, гласачка машина, страх од смрти и смрт. Али, и поред доминантно негативних, забележене су и асоцијације личне природе на вољене баке и деке. Код не малог броја студената старост је синоним за седу косу и боре на лицу – будући лекари бурно су образлагали став о недостојанственој старости, јер је углавном везују за Србију и начин функционисања пензионог и здравственог система. Истовремено, њима су познати и сви проблеми око остваривања здравствене заштите у Србији, поготово за старије суграђане – наводи др Мирјана Рашевић.

С друге стране, најчешће истицане предности трећег животног доба су велико искуство и довољно времена за задовољење својих потреба, као и породични живот. Неки студенти су истицали да је највећа предност старијих људи „слобода од притисака различите врсте као што су рад, учење и издржавање породице”, док су други академци коментарисали да они не могу да искористе то искуство и слободно време јер су „без енергије и дементни”. Неколико студената банализовало је предности живота у старости, наводећи да старији седе у градском превозу „тако што са задовољством дижу све нас у аутобусу”, имају попусте при куповини и чак не могу да добију затворску казну за озбиљан прекршај. Испитаници старе људе најчешће доживљавају као мање вредне у односу на остале старосне групе, пре свега због физичке слабости и болести, а поражавајуће је да образоване младе особе уопште не размишљају да су старији хетерогена социјална група.

– Када је на ред истраживања стигло питање како виде себе као старије особе, студенти су почели да дају сасвим супротне описе старости. Они доминантно имају романтичну слику о себи као старим људима и углавном виде себе као здраве и покретне старе људе, очуване личности, окружене породицом или правом особом поред себе у сопственој кући и материјално ситуиране. Девојке су посебно истицале да ће тежити да буду лепе и сређене баке, док младићи желе да буду „шмекери” у старости. Неки студенти су истакли да уопште не размишљају о старости „јер је то тако далеко” – наводи ауторка ове студије.

Др Мирјана Рашевић подсећа да је број старих људи у Србији и Војводини премашио број деце и младих – према проценама Републичког завода за статистику у нашој северној покрајини је током 2020. године било 370.000 особа старијих од 65 година, а просечна старост становништва била је 43 године. Успешна реализација концепта активног старења захтева напор и државе и појединаца, али њен први предуслов је промена бројних стереотипа, предрасуда и погрешних уверења у вези са старошћу и старењем, истиче ауторка ове студије. Ово истраживање настало је у оквиру пројекта Одељења за друштвене науке Матице српске „Насеља и становништво Војводине: Старење становништва Војводине и међугенерацијска солидарност и трансфер”.