Забрањено мучење пре клања

Србија би ускоро, први пут у својој историји, требало да добије закон о добробити животиња. Министар пољопривреде Саша Драгин најавио је да ће за месец дана предати влади нацрт овог закона, који би након тога требало да буде предат Скупштини на разматрање.

Како сазнајемо у организацији за поштовање и бригу о животињама Орка, наша земља је, уз Албанију и БиХ, једна од ретких које још увек немају закон који је, како нам објашњавају, од изузетне важности, јер без њега и институција које ће га спроводити Србија неће моћи да извезе ниједан грам животињских производа у земље Европске уније. Између осталог, он ће гарантовати да извозни производи нису добијени од животиња које су биле изложене тортури, што утиче на квалитет производа. Такође, трајно ће се решити проблем напуштања животиња.

Према недавној изјави Драгина, овим законом би се штитиле све животиње – пси луталице, животиње на фармама, као и оне које се користе у исхрани људи. Осим тога, регулисао би се однос људи према њима.

– У нашем законодавству постоји неколико чланова који се тичу права животиња. Међутим, Србија још увек нема закон који ће обухватити све аспекте овог проблема. Чланом 269. Кривичног законика Србије прописана је новчана казна или казна затвора до шест месеци за повређивање, мучење и убијање животиња, односно новчана или казна затвора до три године уколико се ради о већем броју животиња или припадницима ретких и заштићених врста – каже за „Политику” Елвир Буразеровић, председник организације Орка. Он додаје да нацрт предвиђа и да се образовање о добробити животиња укључи у школске програме.

У Управи за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде кажу да је закон рађен у склопу Твининг пројекта, који је организовала Европска агенција за реконструкцију. У радну групу су били укључени експерти ЕУ из ове области. Како су нам објаснили, нови закон односи се на основне разлике између животиња које се држе у комерцијалне сврхе, службених, напуштених и изгубљених животиња, као и дивљих животиња у заточеништву и на природним стаништима. У Закону о ветеринарству који је тренутно на стази нису дефинисане ове разлике већ су прописане мере за све животиње уопште. Казнене мере новог нацрта закона предвиђају новчане казне, тј. казне за прекршај за физичка и правна лица и предузетнике. Према њиховим речима, овим законом дефинисане су обавезе локалне самоуправе према напуштеним животињама, као и обавезе власника и оних који држе животиње.

Међутим, у Удружењу за заштиту животиња Хелп анималс тврде да се овим нацртом животиње „хумано” убијају након месец дана боравка у прихватилиштима, да се уз убијање „одобрава и дерање животиња, као и бесмислени експерименти над њима, религиозна ритуална клања која немају везе са верским опредељењем , пијано шенлучење ловаца и мучење животиња у екстремно прљавим фармама”. Они сматрају да су креатори овог закона првенствено водили рачуна о томе да се не замере јаком ловачком лобију, лобијима крзнаша и ветеринара који, како кажу, злоупотребљавају струку.

Злата Корјенић, председница Хелп анималса, сматра да је неопходно искључити убиства, односно усвајањем тзв. No kill стратегије стерилизације, која се на основу Закона о ветеринарству може одмах применити.

– Ово је једини економски оправдан и могућ начин уклањања и узрока и последица, тј. и неодговорног власништва и напуштених паса и мачака. Уз ову стратегију треба донети и закон о заштити права животиња. У неким земљама, као што су Немачка, Швајцарска и Холандија, постоји уставна заштита животиња. Групе које се баве правима животиња су веома активне у парламентима Европске уније и Холандије – кажу из овог удружења.

У Управи за ветерину, међутим, кажу да се не могу сложити са тврдњама удружења за заштиту животиња да се неће ништа променити у овој области, јер се овај закон први пут на свеобухватан начин бави овом проблематиком.

– Овим законом не забрањује се клање већ се прописују мере које треба да се предузму како би се животиње заштитиле од мучења, односно патњи и бола приликом искрварења, тј. да се животиња пре искрварења доведе у стање аналгезије. Зато се на линијама клања постављају уређаји за омамљивање са временски прописаном звучном и светлосном сигнализацијом, како би се пратило време и начин омамљивања животиња пре клања – појашњавају у Министарству.

Они додају да се хигијена на фармама прописује кроз биосигурносне и зоохигијенске мере, које су обавезне на свим местима где се држе и узгајају животиње. Ближи услови су регулисани кроз подзаконска акта за поједине врсте животиња, и то кроз обавезну величину простора у којем животиње могу да задовољавају своје биолошке потребе.

У Министарству нису желели да одговарају на коментаре везане за ловачке, крзнашке и ветеринарске лобије, већ су позвали удружења за заштиту животиња да своје предлоге, примедбе и сугестије доставе Управи за ветерину – Одељењу за здравствену заштиту и добробит.

-----------------------------------------------------------

Швајцарци заштитили и златну рибицу

(/slika2)Законодавци из земаља Западне Европе су већ решили наш проблем. Тако у Швајцарској не постоји бојазан, не само за добро здравље паса луталица, већ ни за добробит златних рибица.

Наиме, према новом закону који је ступио на снагу у понедељак, власник неће смети да их се реши једноставним бацањем у тоалет, већ ће прво морати да их онесвести. Како се то хумано онесвешћују златне рибице остаје да се види, а осим њихових права, законодавац је детаљно регулисао права свих животиња од домаћих, преко оних које се користе у истраживачко-научне сврхе, па све до дивљих животиња у циркусима и зоолошким вртовима. У овој европској земљи од сада је забрањено пецање удицом „уколико пецарош намерава да врати рибу у воду”, као и коришћење живих рибица као мамаца.

Осим тога, неће само пси бити дресирани, већ ће и власници паса морати да прођу „дресуру” коју ће обављати дипломирани тренери, а све то како би се смањио ризик од псећих уједа. Швајцарски пси биће заштићени и од естетске хирургије, јер нови закон забрањује мењање њиховог природног изгледа, као и увоз хируршки коригованих врста. Поједине врсте хрчкова и папагаја не смеју се, према овом акту, држати саме, а ламе, алпаке и јакови морају да буду у контакту са припадницима своје врсте. Што се тиче коза и оваца, њима мора бити обезбеђен бар визуелни контакт са сродницима, а свињама, по закону, следује туш за освежавање. Посебним анексом регулисана је површина простора који се мора обезбедити свакој животињској врсти. Тако мужјаку слона по закону припада најмање 30 метара квадратних животног простора, док се женке могу држати и у двоструко мањем боксу.