Zabranjeno mučenje pre klanja

Srbija bi uskoro, prvi put u svojoj istoriji, trebalo da dobije zakon o dobrobiti životinja. Ministar poljoprivrede Saša Dragin najavio je da će za mesec dana predati vladi nacrt ovog zakona, koji bi nakon toga trebalo da bude predat Skupštini na razmatranje.

Kako saznajemo u organizaciji za poštovanje i brigu o životinjama Orka, naša zemlja je, uz Albaniju i BiH, jedna od retkih koje još uvek nemaju zakon koji je, kako nam objašnjavaju, od izuzetne važnosti, jer bez njega i institucija koje će ga sprovoditi Srbija neće moći da izveze nijedan gram životinjskih proizvoda u zemlje Evropske unije. Između ostalog, on će garantovati da izvozni proizvodi nisu dobijeni od životinja koje su bile izložene torturi, što utiče na kvalitet proizvoda. Takođe, trajno će se rešiti problem napuštanja životinja.

Prema nedavnoj izjavi Dragina, ovim zakonom bi se štitile sve životinje – psi lutalice, životinje na farmama, kao i one koje se koriste u ishrani ljudi. Osim toga, regulisao bi se odnos ljudi prema njima.

– U našem zakonodavstvu postoji nekoliko članova koji se tiču prava životinja. Međutim, Srbija još uvek nema zakon koji će obuhvatiti sve aspekte ovog problema. Članom 269. Krivičnog zakonika Srbije propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci za povređivanje, mučenje i ubijanje životinja, odnosno novčana ili kazna zatvora do tri godine ukoliko se radi o većem broju životinja ili pripadnicima retkih i zaštićenih vrsta – kaže za „Politiku” Elvir Burazerović, predsednik organizacije Orka. On dodaje da nacrt predviđa i da se obrazovanje o dobrobiti životinja uključi u školske programe.

U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da je zakon rađen u sklopu Tvining projekta, koji je organizovala Evropska agencija za rekonstrukciju. U radnu grupu su bili uključeni eksperti EU iz ove oblasti. Kako su nam objasnili, novi zakon odnosi se na osnovne razlike između životinja koje se drže u komercijalne svrhe, službenih, napuštenih i izgubljenih životinja, kao i divljih životinja u zatočeništvu i na prirodnim staništima. U Zakonu o veterinarstvu koji je trenutno na stazi nisu definisane ove razlike već su propisane mere za sve životinje uopšte. Kaznene mere novog nacrta zakona predviđaju novčane kazne, tj. kazne za prekršaj za fizička i pravna lica i preduzetnike. Prema njihovim rečima, ovim zakonom definisane su obaveze lokalne samouprave prema napuštenim životinjama, kao i obaveze vlasnika i onih koji drže životinje.

Međutim, u Udruženju za zaštitu životinja Help animals tvrde da se ovim nacrtom životinje „humano” ubijaju nakon mesec dana boravka u prihvatilištima, da se uz ubijanje „odobrava i deranje životinja, kao i besmisleni eksperimenti nad njima, religiozna ritualna klanja koja nemaju veze sa verskim opredeljenjem , pijano šenlučenje lovaca i mučenje životinja u ekstremno prljavim farmama”. Oni smatraju da su kreatori ovog zakona prvenstveno vodili računa o tome da se ne zamere jakom lovačkom lobiju, lobijima krznaša i veterinara koji, kako kažu, zloupotrebljavaju struku.

Zlata Korjenić, predsednica Help animalsa, smatra da je neophodno isključiti ubistva, odnosno usvajanjem tzv. No kill strategije sterilizacije, koja se na osnovu Zakona o veterinarstvu može odmah primeniti.

– Ovo je jedini ekonomski opravdan i moguć način uklanjanja i uzroka i posledica, tj. i neodgovornog vlasništva i napuštenih pasa i mačaka. Uz ovu strategiju treba doneti i zakon o zaštiti prava životinja. U nekim zemljama, kao što su Nemačka, Švajcarska i Holandija, postoji ustavna zaštita životinja. Grupe koje se bave pravima životinja su veoma aktivne u parlamentima Evropske unije i Holandije – kažu iz ovog udruženja.

U Upravi za veterinu, međutim, kažu da se ne mogu složiti sa tvrdnjama udruženja za zaštitu životinja da se neće ništa promeniti u ovoj oblasti, jer se ovaj zakon prvi put na sveobuhvatan način bavi ovom problematikom.

– Ovim zakonom ne zabranjuje se klanje već se propisuju mere koje treba da se preduzmu kako bi se životinje zaštitile od mučenja, odnosno patnji i bola prilikom iskrvarenja, tj. da se životinja pre iskrvarenja dovede u stanje analgezije. Zato se na linijama klanja postavljaju uređaji za omamljivanje sa vremenski propisanom zvučnom i svetlosnom signalizacijom, kako bi se pratilo vreme i način omamljivanja životinja pre klanja – pojašnjavaju u Ministarstvu.

Oni dodaju da se higijena na farmama propisuje kroz biosigurnosne i zoohigijenske mere, koje su obavezne na svim mestima gde se drže i uzgajaju životinje. Bliži uslovi su regulisani kroz podzakonska akta za pojedine vrste životinja, i to kroz obaveznu veličinu prostora u kojem životinje mogu da zadovoljavaju svoje biološke potrebe.

U Ministarstvu nisu želeli da odgovaraju na komentare vezane za lovačke, krznaške i veterinarske lobije, već su pozvali udruženja za zaštitu životinja da svoje predloge, primedbe i sugestije dostave Upravi za veterinu – Odeljenju za zdravstvenu zaštitu i dobrobit.

-----------------------------------------------------------

Švajcarci zaštitili i zlatnu ribicu

(/slika2)Zakonodavci iz zemalja Zapadne Evrope su već rešili naš problem. Tako u Švajcarskoj ne postoji bojazan, ne samo za dobro zdravlje pasa lutalica, već ni za dobrobit zlatnih ribica.

Naime, prema novom zakonu koji je stupio na snagu u ponedeljak, vlasnik neće smeti da ih se reši jednostavnim bacanjem u toalet, već će prvo morati da ih onesvesti. Kako se to humano onesvešćuju zlatne ribice ostaje da se vidi, a osim njihovih prava, zakonodavac je detaljno regulisao prava svih životinja od domaćih, preko onih koje se koriste u istraživačko-naučne svrhe, pa sve do divljih životinja u cirkusima i zoološkim vrtovima. U ovoj evropskoj zemlji od sada je zabranjeno pecanje udicom „ukoliko pecaroš namerava da vrati ribu u vodu”, kao i korišćenje živih ribica kao mamaca.

Osim toga, neće samo psi biti dresirani, već će i vlasnici pasa morati da prođu „dresuru” koju će obavljati diplomirani treneri, a sve to kako bi se smanjio rizik od psećih ujeda. Švajcarski psi biće zaštićeni i od estetske hirurgije, jer novi zakon zabranjuje menjanje njihovog prirodnog izgleda, kao i uvoz hirurški korigovanih vrsta. Pojedine vrste hrčkova i papagaja ne smeju se, prema ovom aktu, držati same, a lame, alpake i jakovi moraju da budu u kontaktu sa pripadnicima svoje vrste. Što se tiče koza i ovaca, njima mora biti obezbeđen bar vizuelni kontakt sa srodnicima, a svinjama, po zakonu, sleduje tuš za osvežavanje. Posebnim aneksom regulisana je površina prostora koji se mora obezbediti svakoj životinjskoj vrsti. Tako mužjaku slona po zakonu pripada najmanje 30 metara kvadratnih životnog prostora, dok se ženke mogu držati i u dvostruko manjem boksu.