Завршено треће суђење за убиство Ћурувије

Тужилаштво за организовани криминал предложило је да  Апелациони суд у Београду правоснажно осуди на по 40 година четворицу оптужених за учешће у убиству новинара и власника „Дневног телеграфа“ Славка Ћурувије 1999. године. Браниоци и оптужени предложили су да суд донесе ослобађајућу пресуду.

Судско веће је саопштило да ће Апелациони суд донети пресуду у наредном периоду и објавити је на сајту суда.

Заменик специјалног тужиоца Миленко Мандић рекао је јуче у својој завршној речи да је доказима поткрепљено да су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Kурак пратили Ћурувију 10. и 11. априла те године, планирајући његово убиство. Навео је да су окривљени поступали са умишљајем и да су због ратног стања мислили да јавност неће реаговати.

Kао мотив тужилац наводи Ћурувијино иступање у домаћој и страној  јавности, у којима је критиковао врх тадашње власти.

Осврнуо се на исказ Бранке Прпе, која је у тренутку убиства била заједно са Ћурувијом. Тужилац је рекао да њен исказ није могао пуно да помогне у овом поступку, јер је она била потпуно затечена и није могла да препозна извршиоце.

Како је истакао, Ћурувију је његова храброст коштала живота, јер је говорио о побуни против тадашњег председника Слободана Милошевића што је изазвало бес највиших државних органа.

Додао је да сматра да су оптужбе против оптужених доказане током суђења и да у свему остаје при наводима оптужнице.

Адвокат Владимир Маринков, бранилац првооптуженог Радомира Марковића, рекао је у завршној речи да су сада све очи упрте у ово веће Апелационог суда од кога се очекује да покаже Европи и осталима да суд у Србији суди по закону, додајући да су оптужени волели своју земљу и народ. Предложио је да суд изрекне ослобађајућу пресуду за све окривљене, наводећи да њихова кривица није доказана током поступка.

Адвокат Зора Добричанин Никодиновић се осврнула на исказ Бранке Прпе, рекавши да је она више пута као убицу са 60 одсто сигурности препознала Луку Пејовића, и то на основу фотографије из читуље, када је он убијен, а не неког од окривљених у овом поступку.

„Никоме не треба да буде циљ да се за ово убиство осуди било ко, већ само они који су у томе учествовали“, рекла је Зора Добричанин Никодиновић.

Адвокат Младен Џолић, бранилац окривљеног Мирослава Kурака, којем се суди у одсуству, јер је у бекству, такође је за свог брањеника предложио ослобађајућу пресуду. Тврди да је доказано да Kурак није био припадник ДБ-а, због чега истиче да није имао разлог ни мотив да убије Ћурувију.

Завршне речи су потом изнела тројица оптужених, предлажући суду да изрекне ослобађајућу пресуду. Некадашњи начелник Државне безбедности Радомир Марковић рекао је да искази Милорада Улемека Легије и браће Александара и Милоша Симовића не могу да буду доказ у поступку, јер они нису имали непосредна сазнања о убиству. Навео је да је Улемек променио свој исказ који је дао у предистражном поступку и на суђењу рекао да не зна ко је убио Ћурувију. Поред тога, рекао је Марковић, тужилац у оптужници није навео наручиоца убиства, нити је доказао кривицу четворице окривљених.

Окривљени Милан Радоњић, некадашњи шеф Београдског центра РДБ, детаљно је објашњавао због чега сматра да докази изнети током целокупног суђења не поткрепљују наводе оптужнице. На крају је рекао да га је срамота што стоји испред судског већа и прича о том убиству.

Окривљени Ратко Ромић тврди да није учествовао у убиству Ћурувије, наводећи да није ударио Бранку Прпу у главу као што је описано у оптужници. Нагласио је да из доказа произилази да су он и Мирослав Kурак причали телефоном тог дана у време убиства и истакао да то нема смисла ако су заједно тада учествовали у убиству.

Апелациони суд у Београду је окончао главни претрес, који је отворен после две првостепене пресуде у којима је наведено да је у убиству Славка Ћурувије учествовало још једно Н. Н. лице, а притом нису разјашњене улоге оптужених. У оптужници се тврди да је Ћурувију убио Kурак, а да му је саучесник био Ромић, који је, наводно, дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу. Њих су на то, према оптужници, подстакли Марковић и Радоњић.

Другом првостепеном пресудом Специјалног суда четворица оптужених били су осуђени на укупно сто година затвора.

Тужилаштво тврди да је мотив за убиство било Ћурувијино иступање у домаћој и страној јавности, као и његова критика тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић. Ћурувија је праћен све до убиства, а нарочито интензивно је праћено његово кретање 10. и 11. априла 1999. године, када је ликвидиран у хаустору зграде у Светогорској улици, где је живео, 16:39 и 16:45 часова, док је са њим била Бранка Прпа, која је једини непосредни сведок, а од почетка поступка тврди да оптужене не препознаје као извршиоце убиства.