Završeno treće suđenje za ubistvo Ćuruvije

Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je da  Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno osudi na po 40 godina četvoricu optuženih za učešće u ubistvu novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije 1999. godine. Branioci i optuženi predložili su da sud donese oslobađajuću presudu.

Sudsko veće je saopštilo da će Apelacioni sud doneti presudu u narednom periodu i objaviti je na sajtu suda.

Zamenik specijalnog tužioca Milenko Mandić rekao je juče u svojoj završnoj reči da je dokazima potkrepljeno da su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak pratili Ćuruviju 10. i 11. aprila te godine, planirajući njegovo ubistvo. Naveo je da su okrivljeni postupali sa umišljajem i da su zbog ratnog stanja mislili da javnost neće reagovati.

Kao motiv tužilac navodi Ćuruvijino istupanje u domaćoj i stranoj  javnosti, u kojima je kritikovao vrh tadašnje vlasti.

Osvrnuo se na iskaz Branke Prpe, koja je u trenutku ubistva bila zajedno sa Ćuruvijom. Tužilac je rekao da njen iskaz nije mogao puno da pomogne u ovom postupku, jer je ona bila potpuno zatečena i nije mogla da prepozna izvršioce.

Kako je istakao, Ćuruviju je njegova hrabrost koštala života, jer je govorio o pobuni protiv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića što je izazvalo bes najviših državnih organa.

Dodao je da smatra da su optužbe protiv optuženih dokazane tokom suđenja i da u svemu ostaje pri navodima optužnice.

Advokat Vladimir Marinkov, branilac prvooptuženog Radomira Markovića, rekao je u završnoj reči da su sada sve oči uprte u ovo veće Apelacionog suda od koga se očekuje da pokaže Evropi i ostalima da sud u Srbiji sudi po zakonu, dodajući da su optuženi voleli svoju zemlju i narod. Predložio je da sud izrekne oslobađajuću presudu za sve okrivljene, navodeći da njihova krivica nije dokazana tokom postupka.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović se osvrnula na iskaz Branke Prpe, rekavši da je ona više puta kao ubicu sa 60 odsto sigurnosti prepoznala Luku Pejovića, i to na osnovu fotografije iz čitulje, kada je on ubijen, a ne nekog od okrivljenih u ovom postupku.

„Nikome ne treba da bude cilj da se za ovo ubistvo osudi bilo ko, već samo oni koji su u tome učestvovali“, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović.

Advokat Mladen Džolić, branilac okrivljenog Miroslava Kuraka, kojem se sudi u odsustvu, jer je u bekstvu, takođe je za svog branjenika predložio oslobađajuću presudu. Tvrdi da je dokazano da Kurak nije bio pripadnik DB-a, zbog čega ističe da nije imao razlog ni motiv da ubije Ćuruviju.

Završne reči su potom iznela trojica optuženih, predlažući sudu da izrekne oslobađajuću presudu. Nekadašnji načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković rekao je da iskazi Milorada Ulemeka Legije i braće Aleksandara i Miloša Simovića ne mogu da budu dokaz u postupku, jer oni nisu imali neposredna saznanja o ubistvu. Naveo je da je Ulemek promenio svoj iskaz koji je dao u predistražnom postupku i na suđenju rekao da ne zna ko je ubio Ćuruviju. Pored toga, rekao je Marković, tužilac u optužnici nije naveo naručioca ubistva, niti je dokazao krivicu četvorice okrivljenih.

Okrivljeni Milan Radonjić, nekadašnji šef Beogradskog centra RDB, detaljno je objašnjavao zbog čega smatra da dokazi izneti tokom celokupnog suđenja ne potkrepljuju navode optužnice. Na kraju je rekao da ga je sramota što stoji ispred sudskog veća i priča o tom ubistvu.

Okrivljeni Ratko Romić tvrdi da nije učestvovao u ubistvu Ćuruvije, navodeći da nije udario Branku Prpu u glavu kao što je opisano u optužnici. Naglasio je da iz dokaza proizilazi da su on i Miroslav Kurak pričali telefonom tog dana u vreme ubistva i istakao da to nema smisla ako su zajedno tada učestvovali u ubistvu.

Apelacioni sud u Beogradu je okončao glavni pretres, koji je otvoren posle dve prvostepene presude u kojima je navedeno da je u ubistvu Slavka Ćuruvije učestvovalo još jedno N. N. lice, a pritom nisu razjašnjene uloge optuženih. U optužnici se tvrdi da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Romić, koji je, navodno, drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu. Njih su na to, prema optužnici, podstakli Marković i Radonjić.

Drugom prvostepenom presudom Specijalnog suda četvorica optuženih bili su osuđeni na ukupno sto godina zatvora.

Tužilaštvo tvrdi da je motiv za ubistvo bilo Ćuruvijino istupanje u domaćoj i stranoj javnosti, kao i njegova kritika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković. Ćuruvija je praćen sve do ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine, kada je likvidiran u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici, gde je živeo, 16:39 i 16:45 časova, dok je sa njim bila Branka Prpa, koja je jedini neposredni svedok, a od početka postupka tvrdi da optužene ne prepoznaje kao izvršioce ubistva.