Бивши директор Фонда за капитална улагања сада је функционер СПС-а

Нови Сад – Социјалисти се спремају за изборе, а њихову политику у Војводини представљаће од сада и Небојша Маленковић, бивши кадар демократа и својевремено најмлађи покрајински функционер који је имао 24 године када је у време власти Бојана Пајтића, половином 2011, именован за в. д. директора Фонда за капитална улагања.

Недавно је постао један од пет потпредседника покрајинског одбора СПС-а у Војводини. Он и други функционери око Душана Бајатовића, који предводи војвођанске социјалисте, изабрани су на своје позиције на прошлој седници тог одбора. Шеф странке Ивица Дачић поручио је тада да је њихов „задатак да се што боље припреме за предстојеће, извесно локалне и покрајинске, а можда и републичке изборе”.

Избором за функционера СПС-а, бивши директор за капитална улагања враћа се на политичку сцену после готово седам година од како је смењен из покрајинске власти. Те године провео је у менаџменту у приватним новосадским болницама, „Genesis” а онда и „New hospital” у којој је и данас директор. Иначе, та нова болница отворена је 2021. и оглашава се као „најсавременије опремљена општа болница у региону”.

О повратку на политичку сцену и новом аранжману, како и зашто је до њега дошло – Маленковић засад не нуди одговоре, након што смо му се обратили преко његовог страначког одбора и у болници где ради.

Он је половином 2016. био разрешен дужности директора Управе за капитална улагања, у који је у међувремену претворен фонд. Та смена је била међу првим одлукама нове коалиционе владе са напредњаком Игором Мировићем на челу, након што је Пајтићева опција изгубила на изборима своју деценијску позицију у Војводини, претрпевши и оптужбе око капиталног улагања у разним областима.

Оптужбе да је овај фонд уништен стизале су са разних страна тадашње опозиције, па и од социјалиста, а актуелне су и данас у политичкој арени. Судски епилог добила је афера обнове старог дворца у Новом Бечеју. Апелационом пресудом из 2019. на кућни затвор осуђени су бивши председник те општине Миливој Вребалов и још тројица из фирми укључених у посао који није обављен, док је новац додељен.

Било је и других сумњи и хапшења у вези са радом овог фонда, попут случаја обнове плућне болнице у Белој Цркви и изградње дома младих за музичку школу у Шиду. Због тога је 2015. двапут хапшен први директор Фонда Момчило Миловић. Он је касније преминуо.

Посланик Српске напредне странке у Скупштини Војводине Ненад Боровић, раније члан клуба демократа, сматра да идеја о капиталном фонду јесте била добра, али да су ефекти спорни.

„Ко је крив за неке малверзације – нека се тиме баве специјализоване службе, али утисак је да ни тадашњи фонд, ни секретаријат за науку и технолошки развој, нису били чисти. Ако причамо о фонду, он није испунио функцију, мањи су ефекти него што је ту ушло новца до 2016. године, а то је око 400 милиона евра, оно што је дошло из приватизације од 2007. године”, каже Боровић за „Политику”.

Идеја је била да се новац из приватизације друштвених предузећа са територије Војводине улаже у овдашње локалне самоуправе преко фонда и утиче на равномерни регионални развој, што је и улога покрајинске аутономије, уз неговање војвођанских специфичности.

Фонд је основан крајем 2006, после доношења Устава Србије који је Војводини одредио буџет тежак најмање седам одсто републичког и обавезао је да три седмине тога (око 43 одсто) буде за капитална улагања. Странке попут Лиге социјалдемократа Војводине и Војвођанске партије годинама тврде да се те цифре не остварују. Садашња власт то не негира, већ скреће пажњу на улагања државе у покрајини.

„Ове године, Управа за капитална улагања Војводине има планирано буџетом око 35 милијарди динара или око 300 милиона евра. Пре неки дан је била расподела уговора по конкурсу за локалне самоуправе и, рецимо, моја општина Рума је добила лепа средства”, каже Боровић.

Сада је додељено око шест милијарди динара, али је то тек део плана. Опозиција у Војводини сматра да је капитална потрошња слаба и износи сталне критике. Њена улога је да критикује, одговара овај посланик, али каже и да опозиција, посебно Лига, „неће да им призна” да у Војводину стиже „добар део” из буџета Србије, кроз важне пројекте за покрајину, попут Фрушкогорског коридора. Тај пут Нови Сад – Рума, са тунелом кроз Фрушку гору, гради се од маја 2021. године.