Bivši direktor Fonda za kapitalna ulaganja sada je funkcioner SPS-a

Novi Sad – Socijalisti se spremaju za izbore, a njihovu politiku u Vojvodini predstavljaće od sada i Nebojša Malenković, bivši kadar demokrata i svojevremeno najmlađi pokrajinski funkcioner koji je imao 24 godine kada je u vreme vlasti Bojana Pajtića, polovinom 2011, imenovan za v. d. direktora Fonda za kapitalna ulaganja.

Nedavno je postao jedan od pet potpredsednika pokrajinskog odbora SPS-a u Vojvodini. On i drugi funkcioneri oko Dušana Bajatovića, koji predvodi vojvođanske socijaliste, izabrani su na svoje pozicije na prošloj sednici tog odbora. Šef stranke Ivica Dačić poručio je tada da je njihov „zadatak da se što bolje pripreme za predstojeće, izvesno lokalne i pokrajinske, a možda i republičke izbore”.

Izborom za funkcionera SPS-a, bivši direktor za kapitalna ulaganja vraća se na političku scenu posle gotovo sedam godina od kako je smenjen iz pokrajinske vlasti. Te godine proveo je u menadžmentu u privatnim novosadskim bolnicama, „Genesis” a onda i „New hospital” u kojoj je i danas direktor. Inače, ta nova bolnica otvorena je 2021. i oglašava se kao „najsavremenije opremljena opšta bolnica u regionu”.

O povratku na političku scenu i novom aranžmanu, kako i zašto je do njega došlo – Malenković zasad ne nudi odgovore, nakon što smo mu se obratili preko njegovog stranačkog odbora i u bolnici gde radi.

On je polovinom 2016. bio razrešen dužnosti direktora Uprave za kapitalna ulaganja, u koji je u međuvremenu pretvoren fond. Ta smena je bila među prvim odlukama nove koalicione vlade sa naprednjakom Igorom Mirovićem na čelu, nakon što je Pajtićeva opcija izgubila na izborima svoju decenijsku poziciju u Vojvodini, pretrpevši i optužbe oko kapitalnog ulaganja u raznim oblastima.

Optužbe da je ovaj fond uništen stizale su sa raznih strana tadašnje opozicije, pa i od socijalista, a aktuelne su i danas u političkoj areni. Sudski epilog dobila je afera obnove starog dvorca u Novom Bečeju. Apelacionom presudom iz 2019. na kućni zatvor osuđeni su bivši predsednik te opštine Milivoj Vrebalov i još trojica iz firmi uključenih u posao koji nije obavljen, dok je novac dodeljen.

Bilo je i drugih sumnji i hapšenja u vezi sa radom ovog fonda, poput slučaja obnove plućne bolnice u Beloj Crkvi i izgradnje doma mladih za muzičku školu u Šidu. Zbog toga je 2015. dvaput hapšen prvi direktor Fonda Momčilo Milović. On je kasnije preminuo.

Poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Vojvodine Nenad Borović, ranije član kluba demokrata, smatra da ideja o kapitalnom fondu jeste bila dobra, ali da su efekti sporni.

„Ko je kriv za neke malverzacije – neka se time bave specijalizovane službe, ali utisak je da ni tadašnji fond, ni sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, nisu bili čisti. Ako pričamo o fondu, on nije ispunio funkciju, manji su efekti nego što je tu ušlo novca do 2016. godine, a to je oko 400 miliona evra, ono što je došlo iz privatizacije od 2007. godine”, kaže Borović za „Politiku”.

Ideja je bila da se novac iz privatizacije društvenih preduzeća sa teritorije Vojvodine ulaže u ovdašnje lokalne samouprave preko fonda i utiče na ravnomerni regionalni razvoj, što je i uloga pokrajinske autonomije, uz negovanje vojvođanskih specifičnosti.

Fond je osnovan krajem 2006, posle donošenja Ustava Srbije koji je Vojvodini odredio budžet težak najmanje sedam odsto republičkog i obavezao je da tri sedmine toga (oko 43 odsto) bude za kapitalna ulaganja. Stranke poput Lige socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanske partije godinama tvrde da se te cifre ne ostvaruju. Sadašnja vlast to ne negira, već skreće pažnju na ulaganja države u pokrajini.

„Ove godine, Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine ima planirano budžetom oko 35 milijardi dinara ili oko 300 miliona evra. Pre neki dan je bila raspodela ugovora po konkursu za lokalne samouprave i, recimo, moja opština Ruma je dobila lepa sredstva”, kaže Borović.

Sada je dodeljeno oko šest milijardi dinara, ali je to tek deo plana. Opozicija u Vojvodini smatra da je kapitalna potrošnja slaba i iznosi stalne kritike. Njena uloga je da kritikuje, odgovara ovaj poslanik, ali kaže i da opozicija, posebno Liga, „neće da im prizna” da u Vojvodinu stiže „dobar deo” iz budžeta Srbije, kroz važne projekte za pokrajinu, poput Fruškogorskog koridora. Taj put Novi Sad – Ruma, sa tunelom kroz Frušku goru, gradi se od maja 2021. godine.