Од Буша ка Мекејну

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 3. септембра – Патриотизам, вера и секс (ПВС) доминирали су почетком изборне конвенције републиканаца која треба да озваничи Џона Мекејна (72) и Сару Пејлин (44) као њихове кандидате за председника и потпредседницу САД. Верују да то истакнуто вредносно тројство представља „бермудски троугао” где ће бити „прогутан” ривалски, демократски, тандем Барак Обама (47) – Џозеф Бајден (65), а који сада, по анкетама, ужива већу подршку бирача.

Истичу, наиме, да су „доказали” како предњаче у љубави према традиционалним вредностима као што су одбрана отаџбине, Бог и пород, а да супарници махом „користе медије, да би пропагирали своје левичарске уврнутости”. Другим речима, сажето: да рат у Ираку треба наставити до „наше јасне победе”, да систем не сме да противуречи религији, као и да је побачај неприхватљив јер представља „одузимање живота”.

Неуобичајена дистанца

Бурним скандирањем „за (такву) националну хомогенизацију”, у дворани Сент Пола (Минесота), они су, примећује се, показали више ентузијазма при подршци изборном тандему, с прилично им непознатом кандидаткињом за потпредседницу, него у поистовећивању са учинком њиховог шефа Беле куће (кога прати готово рекордна непопуларност од око 70 одсто). Дистанцу од актуелне власти, симболизовала је и чињеница да Џорџ Буш није дошао на скуп, што је прво такво одсуство лидера било које битне странке у последњих 40 година, већ му се обратио посредством „телевизијског специјала”.

Буш је, каже, био посвећен прворазредном државничком послу, руковођењу операција за смањивање мука изазваних ураганом „Густав”, поготову што је трагични биланс, пре три године, невремена званог „Катрина”, у Њу Орлеансу и околини, добрим делом приписан немару његових служби и уписан му као „очигледна небрига за сиромашне поданике, поготову црначке мањине”. Сада смо реаговали боље, поручио је, док су хроничари указали да је „Густав” био знатно слабији од „Катрине”…

Ураган је помогао Мекејну да му се оствари оно до чега му је било врло стало, да ни Буш ни потпредседник Ричард Чејни (отишао на турнеју, којој је централна тачка „грузијска криза”) не буду на конвенцији, и тако се прикаже као лидер независан од неугодног наслеђа. Буш је то прихватио, рекло би се, али се није одрекао партијске дисциплине и са великог екрана конвенцијске дворане емитовао је поруке у прилог страначком кандидату,  уз посредне а јаке примедбе Обами.

Кључни део Бушовог обраћања, са екрана, гласи: „Живимо у опасном свету. Потребан нам је председник који разуме лекције 11. септембра 2001. (када су извршени терористички атентати на Њујорк и Вашингтон): да бисмо заштитили Америку, морамо бити у офанзиви, да зауставимо нападе пре него што се догоде а не да чекамо да нас поново погоде”. Човек који гарантује такву сигурност је, по њему, Мекејн, кога је на страначким изборима 2000. поразио, памти се, и „прљавим захватима”.

Уместо председника, окупљене је непосредно стимулисала „прва дама” Лора Буш, чија је популарност знатно већа од супругове. Њено појављивање је, и овога пута као и обично, било скопчано с „вађењем кестења из ватре”, па је истакла да је њен муж „очувао” националну безбедност, додавши како он „истрајно воли своју земљу”, што је било индиректно контрирање изјави Обамине супруге Мишел, којој је као „велики минус” убележено што је у изборној кампањи једном рекла да се „први пут, као одрасла особа, сада поноси Америком”.

Републикански конвенцијски делегати су, уједно, уложили додатне напоре да искажу одушевљење Саром Пејлин, иако многи за њу нису, практично, ни чули до пре неки дан. „Она нам је донела свежи дах”, ускликнуо је један од уводничара, неуспели председнички претендент, бивши сенатор, актер гледане ТВ серије, Фред Томпсон. И други говорници истицали су њен „импозантни конзервативизам” оличен у ПВС, сузбијајући тако давање „претеране” важности „либералистичким извештајима” да је била члан сепаратистичке партије, да је њена 17-годишња кћерка у другом стању, да је као градоначелник на Аљасци од библиотекара тражила да склоне књиге које се противе верском учењу…

У том надгорњавању, оптужили су медије као кривце за „наопако представљање ствари”. На удару се нашао и „Њујорк тајмс” чијој је репортерки пребачено да је „фантазирала” кад је довела у питање основаност Мекејновог уздизања неискусне Пејлинове.

Према распрострањеним верзијама, Мекејн је њу одабрао за потпредседника, зато што су утицајни републикански конзервативци оспорили његовог фаворита – Џозефа Либермана (66- годишњег демократе а независног сенатора који се приклонио Мекејну), зато што је он присталица права на абортус. Тражили сте гледајте – био је, наводно, Мекејнов плаховити одговор на њихове захтеве, кад је за своју „десну руку” именовао, њима анонимну а њиховом антипобачајном курсу врло посвећену Сару.

Неупознати познаваоци

Наводно, с њом се први пут, у четири ока, срео само дан пре него што ју је прогласио за своју потпредседничку кандидаткињу. Они који је изблиза знају тврде да њих „нико ништа није питао”…

Од ње, Саре Пејлин, очекује се да вечерас разјасни многе недоумице. Пре свега ко је, заправо, она и да ли може да одговори крупним изазовима, у случају да њен шеф, као евентуални председник, то не буде био у прилици.

Пре годину и по дана дана је у једном интервјуу, подсећа се, изјавила да је, као гувернерка Аљаске, била посвећена махом пословима у тој америчкој енклави, тако да се „заиста није фокусирала на рат у Ираку”. Поставља се питање, при том, зашто је Мекејн узео њу, за коју познаваоци кажу да је поставила рекорд у „минималности државничке и спољнополитичке заинтересованости и упућености”, док ривала Обаму критикује за слично „недовољно искуство”…