Od Buša ka Mekejnu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 3. septembra – Patriotizam, vera i seks (PVS) dominirali su početkom izborne konvencije republikanaca koja treba da ozvaniči Džona Mekejna (72) i Saru Pejlin (44) kao njihove kandidate za predsednika i potpredsednicu SAD. Veruju da to istaknuto vrednosno trojstvo predstavlja „bermudski trougao” gde će biti „progutan” rivalski, demokratski, tandem Barak Obama (47) – Džozef Bajden (65), a koji sada, po anketama, uživa veću podršku birača.

Ističu, naime, da su „dokazali” kako prednjače u ljubavi prema tradicionalnim vrednostima kao što su odbrana otadžbine, Bog i porod, a da suparnici mahom „koriste medije, da bi propagirali svoje levičarske uvrnutosti”. Drugim rečima, sažeto: da rat u Iraku treba nastaviti do „naše jasne pobede”, da sistem ne sme da protivureči religiji, kao i da je pobačaj neprihvatljiv jer predstavlja „oduzimanje života”.

Neuobičajena distanca

Burnim skandiranjem „za (takvu) nacionalnu homogenizaciju”, u dvorani Sent Pola (Minesota), oni su, primećuje se, pokazali više entuzijazma pri podršci izbornom tandemu, s prilično im nepoznatom kandidatkinjom za potpredsednicu, nego u poistovećivanju sa učinkom njihovog šefa Bele kuće (koga prati gotovo rekordna nepopularnost od oko 70 odsto). Distancu od aktuelne vlasti, simbolizovala je i činjenica da Džordž Buš nije došao na skup, što je prvo takvo odsustvo lidera bilo koje bitne stranke u poslednjih 40 godina, već mu se obratio posredstvom „televizijskog specijala”.

Buš je, kaže, bio posvećen prvorazrednom državničkom poslu, rukovođenju operacija za smanjivanje muka izazvanih uraganom „Gustav”, pogotovu što je tragični bilans, pre tri godine, nevremena zvanog „Katrina”, u Nju Orleansu i okolini, dobrim delom pripisan nemaru njegovih službi i upisan mu kao „očigledna nebriga za siromašne podanike, pogotovu crnačke manjine”. Sada smo reagovali bolje, poručio je, dok su hroničari ukazali da je „Gustav” bio znatno slabiji od „Katrine”…

Uragan je pomogao Mekejnu da mu se ostvari ono do čega mu je bilo vrlo stalo, da ni Buš ni potpredsednik Ričard Čejni (otišao na turneju, kojoj je centralna tačka „gruzijska kriza”) ne budu na konvenciji, i tako se prikaže kao lider nezavisan od neugodnog nasleđa. Buš je to prihvatio, reklo bi se, ali se nije odrekao partijske discipline i sa velikog ekrana konvencijske dvorane emitovao je poruke u prilog stranačkom kandidatu,  uz posredne a jake primedbe Obami.

Ključni deo Bušovog obraćanja, sa ekrana, glasi: „Živimo u opasnom svetu. Potreban nam je predsednik koji razume lekcije 11. septembra 2001. (kada su izvršeni teroristički atentati na Njujork i Vašington): da bismo zaštitili Ameriku, moramo biti u ofanzivi, da zaustavimo napade pre nego što se dogode a ne da čekamo da nas ponovo pogode”. Čovek koji garantuje takvu sigurnost je, po njemu, Mekejn, koga je na stranačkim izborima 2000. porazio, pamti se, i „prljavim zahvatima”.

Umesto predsednika, okupljene je neposredno stimulisala „prva dama” Lora Buš, čija je popularnost znatno veća od suprugove. Njeno pojavljivanje je, i ovoga puta kao i obično, bilo skopčano s „vađenjem kestenja iz vatre”, pa je istakla da je njen muž „očuvao” nacionalnu bezbednost, dodavši kako on „istrajno voli svoju zemlju”, što je bilo indirektno kontriranje izjavi Obamine supruge Mišel, kojoj je kao „veliki minus” ubeleženo što je u izbornoj kampanji jednom rekla da se „prvi put, kao odrasla osoba, sada ponosi Amerikom”.

Republikanski konvencijski delegati su, ujedno, uložili dodatne napore da iskažu oduševljenje Sarom Pejlin, iako mnogi za nju nisu, praktično, ni čuli do pre neki dan. „Ona nam je donela sveži dah”, uskliknuo je jedan od uvodničara, neuspeli predsednički pretendent, bivši senator, akter gledane TV serije, Fred Tompson. I drugi govornici isticali su njen „impozantni konzervativizam” oličen u PVS, suzbijajući tako davanje „preterane” važnosti „liberalističkim izveštajima” da je bila član separatističke partije, da je njena 17-godišnja kćerka u drugom stanju, da je kao gradonačelnik na Aljasci od bibliotekara tražila da sklone knjige koje se protive verskom učenju…

U tom nadgornjavanju, optužili su medije kao krivce za „naopako predstavljanje stvari”. Na udaru se našao i „Njujork tajms” čijoj je reporterki prebačeno da je „fantazirala” kad je dovela u pitanje osnovanost Mekejnovog uzdizanja neiskusne Pejlinove.

Prema rasprostranjenim verzijama, Mekejn je nju odabrao za potpredsednika, zato što su uticajni republikanski konzervativci osporili njegovog favorita – Džozefa Libermana (66- godišnjeg demokrate a nezavisnog senatora koji se priklonio Mekejnu), zato što je on pristalica prava na abortus. Tražili ste gledajte – bio je, navodno, Mekejnov plahoviti odgovor na njihove zahteve, kad je za svoju „desnu ruku” imenovao, njima anonimnu a njihovom antipobačajnom kursu vrlo posvećenu Saru.

Neupoznati poznavaoci

Navodno, s njom se prvi put, u četiri oka, sreo samo dan pre nego što ju je proglasio za svoju potpredsedničku kandidatkinju. Oni koji je izbliza znaju tvrde da njih „niko ništa nije pitao”…

Od nje, Sare Pejlin, očekuje se da večeras razjasni mnoge nedoumice. Pre svega ko je, zapravo, ona i da li može da odgovori krupnim izazovima, u slučaju da njen šef, kao eventualni predsednik, to ne bude bio u prilici.

Pre godinu i po dana dana je u jednom intervjuu, podseća se, izjavila da je, kao guvernerka Aljaske, bila posvećena mahom poslovima u toj američkoj enklavi, tako da se „zaista nije fokusirala na rat u Iraku”. Postavlja se pitanje, pri tom, zašto je Mekejn uzeo nju, za koju poznavaoci kažu da je postavila rekord u „minimalnosti državničke i spoljnopolitičke zainteresovanosti i upućenosti”, dok rivala Obamu kritikuje za slično „nedovoljno iskustvo”…