Урбанистичка заштита није спречила рушење виле

На узвишењу формираном од опеке, дрвених летви и шута јуче се на сунцу башкарио багер као да се одмара после неколико напорних дана рада колико је механизацији било потребно да сруши још једну кућу на Неимару, у Улици Јанка Веселиновића 10. Тај део Врачара са вилама, двориштима и дрворедом са обе стране улице који је до краја децембра 2020. био под претходном заштитом још није изменио своје лице до непрепознатљивости као многи делови територијално најмање београдске општине, али и оно мало староседелаца који су тамо остали страхују да ће се то десити много брже него што то може било ко да замисли.

Са градилишне табле још се не може докучити шта ће на месту старе куће бити саграђено јер о намени, површини, спратности нема података осим датума почетка и завршетка градње објекта: „март 2023. године/април 2023. године.” И птицама на грани јасно је да ће на месту виле бити подигнута вишеспратница, која би, судећи према информацијама са градилишне табле, могла да уђе у Гинисову књигу рекорда као објекат који ће нићи за свега – месец дана.

– Рушење је почело прошлог петка. Џаба што су се побуниле комшије, Друштво за очување Неимара, била је овде и инспекција, али нико није спречио уклањање куће. И она поред ње ће бити надограђена, за две куће у Хаџи Мелентијевој питање је дана када ће бити срушене. Шта да вам више кажем, ово је страшно – истиче један од комшија.

Његов страх није неоправдан. Јер, од децембра 2021. године када је елаборат о проглашењу просторно културно-историјске целине „Котеж Неимар” за споменик културе отишао из градског Завода за заштиту споменика културе чека се да та целина буде уписана у регистар културних добара. Вила у Јанка Веселиновића 10 у том елаборату, како незванично сазнајемо, означена је као објекат који има урбанистичко-архитектонске вредности, што значи да не би смео да се руши а да претходно инвеститор или општина не затраже од Завода услове и мере за очување тог објекта, што, како нам је незванично речено, нису урадили. Осим тога, за ту предратну вилу важи још једна заштита – урбанистичка која је загарантована последњим изменама и допунама Плана генералне регулације из прошле године. Према одредбама тог планског документа, у целинама које су у процедури утврђивања за културно добро или је процес истраживања у току није могуће рушење вреднованих и вредних објеката иако је статус претходне заштите истекао. На тај начин је први пут културно наслеђе које је у процедури утврђивања, и на корак је да постане културно добро, заштићено и кроз плански документ. Али, нажалост, само на папиру.

– Оно што посебно забрињава у овом случају јесте да је надлежна служба општине Врачар издала дозволу за рушење. То је информација коју је адвокат инвеститора на лицу места дао окупљеним грађанима. Представници инспекције и полиције које су грађани позвали, и који су изашли на лице места, добили су исту информацију, да се рушење обавља уз дозволу општине Врачар. На основу чега је општина издала дозволу за рушење објекта који ужива урбанистичку заштиту гарантовану ПГР-ом, као објекат од вредности у подручју које је у поступку проглашења за целину од посебног културно-историјског значаја? Зашто општина није испоштовала важећи плански акт вишег реда? – пита се Друштво за очување Неимара.

Општина Врачар јуче се огласила саопштењем у којем тврди да је решењем градског Секретаријата за инспекцију, надзор и комуникацију из 2022. изречена забрана коришћења објекта у Улици Јанка Веселиновића 10, „због тога што на истом постоје недостаци који представљају непосредну опасност по стабилност истог, његове околине, живота и здравља људи, при чему је грађевински инспектор констатовао, између осталог, урушавање међуспратне таванице”.

– Власник објекта који је изводио радове на уклањању објекта у Улици Јанка Веселиновића 10 поседује сву потребну документацију надлежних институција према којој је издато одобрење за извођење радова: према мишљењу Друштва архитеката Београда, заснованoм на изворној документацији објекта из 1927. и садашњoj фото-документацији, објекат у Јанка Веселиновића 10 не поседује било какву архитектонску вредност; наведена зграда тренутно се не налази под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда – пише у саопштењу општине Врачар и додаје се да „моле јавност да не наседа на лажне информације које се на ову тему пласирају”.

Да објекат у садашњем стању не поседује архитектонску вредност Друштво архитеката Београда (ДАБ) је, како тврде за наш лист у тој струковној организацији, потврдило предузећу за производњу, промет и услуге „Монарх” из Београда. „Монарх” је наведен као „наручилац посла” на градилишној табли.

– То предузеће од ДАБ-а је тражило мишљење због промењеног изгледа објекта у односу на његово изворно стање и за то су нам доставили документацију. Али није нас обавестило да ће тај објекат рушити нити је наше мишљење зелено светло да било који објекат у граду може да се руши. ДАБ не процењује да ли објекти могу да се уклањају, него даје мишљење на архитектонско-обликовни изглед куће или зграде само ако архитекта здања није жив, радно способан или доступан – изричити су у ДАБ-у.

Д. Мучибабић

Д. АлексићРесавска, Тополска, Николаја Краснова...Рушења старих здања и вила како би на њиховом месту никле модерне вишеспратнице у претходним годинама низала су се као на траци. Гнев и неверицу житеља Врачара 2018. изазвала је појава багера у Тополској 15 када је почело уклањање виле из друге половине двадесетих прошлог столећа. Негодовање дела струке и буру у јавности у 2020. изазвало је сравњивање са земљом виле у Ресавској 25, куће некадашњег министра Пере Велимировића урађене по пројекту чувеног архитекте Јована Илкића. Њу је у међувремену наследила савремена вишеспратница.

Багерима годину дана касније није одолела ни вила из 1931. године у Николаја Краснова 4 која је претворена у шут да би на њено место дошла седмоспратница. Немир, оштре критике и протесте струке, опозиције и јавности те године изазвао је и почетак рушења виле из тридесетих година 20. века у Интернационалних бригада 47 како би је заменио троспратни објекат. Убрзо после доласка багера на терен су изашле и инспекцијске службе које су наложиле заустављање радова, али овом међуратном објекту већ је била нанета огромна штета.

Прошле године на странице архитектонске хронике преселио се и хотел „Дом”, здање из 1929. године на углу Пастерове и Краља Милутина, а прошлог месеца багери су стигли и у Мутапову 9, недалеко од Храма Светог Саве, где је такође започето уклањање старе зграде, да би после негодовања грађана инспекција наложила обуставу даљег рушења, али и овде је неповратна штета већ била начињена.

Околина Храма Светог Саве, односно улице које од њега воде ка Каленић пијаци и Максима Горког можда су „најбоља” слика тога како старе зграде и куће смењују модерне вишеспратнице. Јер, баш у маленим улицама на том потезу, на месту старих здања нанизале су се зграде у стаклу, мермеру, кованом гвожђу, у комбинацији различитих архитектонских стилова. На Врачару су минулих година трагови архитектонске прошлости брисани и у Мишарској и Београдској, а грађани већ дуже стрепе и за поједина стара здања у Хаџи Мелентијевој и Крунској.