Млади у медијима углавном приказани као жртве или починиоци насиља
Ако су млади будућност једне земље, онда је та будућност из медијске перспективе веома суморна. Наиме, резултати најновијег истраживања „Млади у медијском огледалу 2022”, које је урадила Кровна организација младих Србије, показује да се млади у медијима углавном као главни јунаци црне хронике – као жртве или злочинци. Да би их медији представили у позитивном светлу, млади морају да освоје медаљу на међународном такмичењу, направе робота који ће слетети на Марс или се појаве на некој конференцији коју организује држава. Изузетак од овог правила чине омладински медији у којима се о генерацији између детињства и зрелости и проблемима који је муче извештава на аналитичан начин – о менталном здрављу младих, родно заснованом насиљу према девојкама и суицидима не извештава се на сензационалистички и таблоидан начин, већ се нуде конкретна решења ових проблема.
„Општи закључак овог истраживања гласи да су медији незаинтересовани за младе, а младе не занимају медији – вести и информације о свету који их окружује они проналазе на друштвеним мрежама, а не у средствима јавног информисања. Профитно оријентисани медији о младима извештавају када се они нађу у центру неког скандала или трача и не виде потребу да пише о проблемима или потребама ове генерације, док се у мејнстрим медијима млади углавном појављују у црној хроници. Резултати овог истраживања, које се спроводи већ шесту годину заредом, говоре да се у чак 40 одсто медијских објава млади појављују у негативном контексту, док свега 20 одсто прилога или текстова „отпада” на позитивно извештавање о младима. Они, једноставно речено, нису занимљиви већини медија док се не деси неки догађај чији су млади виновници – у две одабране седмице током 2022. године, на РТС-у и телевизији Н1, чак шест дана није било ниједног прилога у коме се говори о младима”, истакао је Иван Суботић, аутор истраживања „Млади у медијском огледалу 2022”.
Он је нагласио да је током прошле године забележен нешто мањи број медијских објава о младима у односу на претходне године, али и у њима се углавном користи насилнички наратив. Суботић је подсетио да се о младима лане нешто више говорило у образовном контексту, али и тада је повод био насиље – у новембру је медијски простор био преплављен извештајима о ученичком насиљу према професорки енглеског језика у средњој школи у Трстенику, док се у децембру извештавало о прекиду наставе на северу Косова, због погоршања безбедносне ситуације у овом региону.
Подаци изведени из овог истраживања такође говоре да су повод за извештавање о младима углавном били актуелни догађаји, док се проактивно извештавање, базирано на самосталној иницијативи медија, јавља у незнатном броју случајева. Уколико се извештава о проблемима који се тичу младих, у текстовима и прилозима мејнстрим медија најчешће се само констатује проблем, без икаквог понуђеног решења. Осим тога, најчешће се извештава о младима из урбаних средина, ретко када из руралних подручја, о чему илустративно сведоче подаци да чак 44 одсто објава „отпада” на младе из Београда, док су се у девет одсто медијских објава појављивали млади из Новог Сада, а тек шест одсто вести и извештаја тицало се младих из Новог Пазара. Мушки актери двоструко су заступљенији од женских, а медијски простор за младе који су сиромашни, имају инвалидитет, припадају мањинској нацији или сексуалној оријентацији веома је мали.
Генерална секретарка Кровне организације младих Србије Миљана Пејић констатовала је да се о младима већ годинама углавном извештава у екстремима – они су приказани или као делинквенти или као изузетно успешни припадници генерације која само чека да дипломира, па да емигрира.
„Овогодишње истраживање показује да је безбедност тема чак 43 одсто текстова у којима се појављују млади и тај наратив о младима као жртвама или починиоцима насиља мора да се мења. Нас охрабрује чињеница да осам омладинских листова чији смо рад анализирали о младима пише изван ове црно-беле презентације, а испод великог броја новинарских текстова остављани су телефони за помоћ младима о чијим је проблемима извештавано. Примера ради, ако су новинари писали о менталном здрављу, наводили су имена и телефоне конкретних институција у којима млади могу потражити помоћ”, закључила је Миљана Пејић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


