Мла­ди у ме­ди­ји­ма углав­ном приказани као жр­тве или починиоци насиља

Ако су мла­ди бу­дућ­ност јед­не зе­мље, он­да је та бу­дућ­ност из ме­диј­ске пер­спек­ти­ве ве­о­ма су­мор­на. На­и­ме, ре­зул­та­ти нај­но­ви­јег ис­тра­жи­ва­ња „Мла­ди у ме­диј­ском огле­да­лу 2022”, ко­је је ура­ди­ла Кров­на ор­га­ни­за­ци­ја мла­дих Ср­би­је, по­ка­зу­је да се мла­ди у ме­ди­ји­ма углав­ном као глав­ни ју­на­ци цр­не хро­ни­ке – као жр­тве или зло­чин­ци. Да би их ме­ди­ји пред­ста­ви­ли у по­зи­тив­ном све­тлу, мла­ди мо­ра­ју да осво­је ме­да­љу на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу, на­пра­ве ро­бо­та ко­ји ће сле­те­ти на Марс или се по­ја­ве на не­кој кон­фе­рен­ци­ји ко­ју ор­га­ни­зу­је др­жа­ва. Из­у­зе­так од овог пра­ви­ла чи­не омла­дин­ски ме­ди­ји у ко­ји­ма се о ге­не­ра­ци­ји из­ме­ђу де­тињ­ства и зре­ло­сти и про­бле­ми­ма ко­ји је му­че из­ве­шта­ва на ана­ли­ти­чан на­чин – о мен­тал­ном здра­вљу мла­дих, род­но за­сно­ва­ном на­си­љу пре­ма де­вој­ка­ма и су­и­ци­ди­ма не из­ве­шта­ва се на сен­за­ци­о­на­ли­стич­ки и та­бло­и­дан на­чин, већ се ну­де кон­крет­на ре­ше­ња ових про­бле­ма.

„Оп­шти за­кљу­чак овог ис­тра­жи­ва­ња гла­си да су ме­ди­ји не­за­ин­те­ре­со­ва­ни за мла­де, а мла­де не за­ни­ма­ју ме­ди­ји – ве­сти и ин­фор­ма­ци­је о све­ту ко­ји их окру­жу­је они про­на­ла­зе на дру­штве­ним мре­жа­ма, а не у сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ња. Про­фит­но ори­јен­ти­са­ни ме­ди­ји о мла­ди­ма из­ве­шта­ва­ју ка­да се они на­ђу у цен­тру не­ког скан­да­ла или тра­ча и не ви­де по­тре­бу да пи­ше о про­бле­ми­ма или по­тре­ба­ма ове ге­не­ра­ци­је, док се у мејнстрим ме­ди­ји­ма мла­ди углав­ном по­ја­вљу­ју у цр­ној хро­ни­ци. Ре­зул­та­ти овог ис­тра­жи­ва­ња, ко­је се спро­во­ди већ ше­сту го­ди­ну за­ре­дом, го­во­ре да се у чак 40 од­сто ме­диј­ских об­ја­ва мла­ди по­ја­вљу­ју у не­га­тив­ном кон­тек­сту, док све­га 20 од­сто при­ло­га или тек­сто­ва „от­па­да” на по­зи­тив­но из­ве­шта­ва­ње о мла­ди­ма. Они, јед­но­став­но ре­че­но, ни­су за­ни­мљи­ви ве­ћи­ни ме­ди­ја док се не де­си не­ки до­га­ђај чи­ји су мла­ди ви­нов­ни­ци – у две ода­бра­не сед­ми­це то­ком 2022. го­ди­не, на РТС-у и те­ле­ви­зи­ји Н1, чак шест да­на ни­је би­ло ни­јед­ног при­ло­га у ко­ме се го­во­ри о мла­ди­ма”, ис­та­као је Иван Су­бо­тић, аутор ис­тра­жи­ва­ња „Мла­ди у ме­диј­ском огле­да­лу 2022”.

Он је на­гла­сио да је то­ком про­шле го­ди­не за­бе­ле­жен не­што ма­њи број ме­диј­ских об­ја­ва о мла­ди­ма у од­но­су на прет­ход­не го­ди­не, али и у њи­ма се углав­ном ко­ри­сти на­сил­нич­ки на­ра­тив. Су­бо­тић је под­се­тио да се о мла­ди­ма ла­не не­што ви­ше го­во­ри­ло у обра­зов­ном кон­тек­сту, али и та­да је по­вод био на­си­ље – у но­вем­бру је ме­диј­ски про­стор био пре­пла­вљен из­ве­шта­ји­ма о уче­нич­ком на­си­љу пре­ма про­фе­сор­ки ен­гле­ског је­зи­ка у сред­њој шко­ли у Тр­сте­ни­ку, док се у де­цем­бру из­ве­шта­ва­ло о пре­ки­ду на­ста­ве на се­ве­ру Ко­со­ва, због по­гор­ша­ња без­бед­но­сне си­ту­а­ци­је у овом ре­ги­о­ну.

По­да­ци из­ве­де­ни из овог ис­тра­жи­ва­ња та­ко­ђе го­во­ре да су по­вод за из­ве­шта­ва­ње о мла­ди­ма углав­ном би­ли ак­ту­ел­ни до­га­ђа­ји, док се про­ак­тив­но из­ве­шта­ва­ње, ба­зи­ра­но на са­мо­стал­ној ини­ци­ја­ти­ви ме­ди­ја, ја­вља у не­знат­ном бро­ју слу­ча­је­ва. Уко­ли­ко се из­ве­шта­ва о про­бле­ми­ма ко­ји се ти­чу мла­дих, у тек­сто­ви­ма и при­ло­зи­ма мејнстрим ме­ди­ја нај­че­шће се са­мо кон­ста­ту­је про­блем, без ика­квог по­ну­ђе­ног ре­ше­ња. Осим то­га, нај­че­шће се из­ве­шта­ва о мла­ди­ма из ур­ба­них сре­ди­на, рет­ко ка­да из ру­рал­них под­руч­ја, о че­му илу­стра­тив­но све­до­че по­да­ци да чак 44 од­сто об­ја­ва „от­па­да” на мла­де из Бе­о­гра­да, док су се у де­вет од­сто ме­диј­ских об­ја­ва по­ја­вљи­ва­ли мла­ди из Но­вог Са­да, а тек шест од­сто ве­сти и из­ве­шта­ја ти­ца­ло се мла­дих из Но­вог Па­за­ра. Му­шки ак­те­ри дво­стру­ко су за­сту­пље­ни­ји од жен­ских, а ме­диј­ски про­стор за мла­де ко­ји су си­ро­ма­шни, има­ју ин­ва­ли­ди­тет, при­па­да­ју ма­њин­ској на­ци­ји или сек­су­ал­ној ори­јен­та­ци­ји ве­о­ма је ма­ли.

Ге­не­рал­на се­кре­тар­ка Кров­не ор­га­ни­за­ци­је мла­дих Ср­би­је Ми­ља­на Пе­јић кон­ста­то­ва­ла је да се о мла­ди­ма већ го­ди­на­ма углав­ном из­ве­шта­ва у екс­тре­ми­ма – они су при­ка­за­ни или као де­лин­квен­ти или као из­у­зет­но успе­шни при­пад­ни­ци ге­не­ра­ци­је ко­ја са­мо че­ка да ди­пло­ми­ра, па да еми­гри­ра.

„Ово­го­ди­шње ис­тра­жи­ва­ње по­ка­зу­је да је без­бед­ност те­ма чак 43 од­сто тек­сто­ва у ко­ји­ма се по­ја­вљу­ју мла­ди и тај на­ра­тив о мла­ди­ма као жр­тва­ма или по­чи­ни­о­ци­ма на­си­ља мо­ра да се ме­ња. Нас охра­бру­је чи­ње­ни­ца да осам омла­дин­ских ли­сто­ва чи­ји смо рад ана­ли­зи­ра­ли о мла­ди­ма пи­ше из­ван ове цр­но-бе­ле пре­зен­та­ци­је, а ис­под ве­ли­ког бро­ја но­ви­нар­ских тек­сто­ва оста­вља­ни су те­ле­фо­ни за по­моћ мла­ди­ма о чи­јим је про­бле­ми­ма из­ве­шта­ва­но. При­ме­ра ра­ди, ако су но­ви­на­ри пи­са­ли о мен­тал­ном здра­вљу, на­во­ди­ли су име­на и те­ле­фо­не кон­крет­них ин­сти­ту­ци­ја у ко­ји­ма мла­ди мо­гу по­тра­жи­ти по­моћ”, за­кљу­чи­ла је Ми­ља­на Пе­јић.