Mladi u medijima uglavnom prikazani kao žrtve ili počinioci nasilja
Ako su mladi budućnost jedne zemlje, onda je ta budućnost iz medijske perspektive veoma sumorna. Naime, rezultati najnovijeg istraživanja „Mladi u medijskom ogledalu 2022”, koje je uradila Krovna organizacija mladih Srbije, pokazuje da se mladi u medijima uglavnom kao glavni junaci crne hronike – kao žrtve ili zločinci. Da bi ih mediji predstavili u pozitivnom svetlu, mladi moraju da osvoje medalju na međunarodnom takmičenju, naprave robota koji će sleteti na Mars ili se pojave na nekoj konferenciji koju organizuje država. Izuzetak od ovog pravila čine omladinski mediji u kojima se o generaciji između detinjstva i zrelosti i problemima koji je muče izveštava na analitičan način – o mentalnom zdravlju mladih, rodno zasnovanom nasilju prema devojkama i suicidima ne izveštava se na senzacionalistički i tabloidan način, već se nude konkretna rešenja ovih problema.
„Opšti zaključak ovog istraživanja glasi da su mediji nezainteresovani za mlade, a mlade ne zanimaju mediji – vesti i informacije o svetu koji ih okružuje oni pronalaze na društvenim mrežama, a ne u sredstvima javnog informisanja. Profitno orijentisani mediji o mladima izveštavaju kada se oni nađu u centru nekog skandala ili trača i ne vide potrebu da piše o problemima ili potrebama ove generacije, dok se u mejnstrim medijima mladi uglavnom pojavljuju u crnoj hronici. Rezultati ovog istraživanja, koje se sprovodi već šestu godinu zaredom, govore da se u čak 40 odsto medijskih objava mladi pojavljuju u negativnom kontekstu, dok svega 20 odsto priloga ili tekstova „otpada” na pozitivno izveštavanje o mladima. Oni, jednostavno rečeno, nisu zanimljivi većini medija dok se ne desi neki događaj čiji su mladi vinovnici – u dve odabrane sedmice tokom 2022. godine, na RTS-u i televiziji N1, čak šest dana nije bilo nijednog priloga u kome se govori o mladima”, istakao je Ivan Subotić, autor istraživanja „Mladi u medijskom ogledalu 2022”.
On je naglasio da je tokom prošle godine zabeležen nešto manji broj medijskih objava o mladima u odnosu na prethodne godine, ali i u njima se uglavnom koristi nasilnički narativ. Subotić je podsetio da se o mladima lane nešto više govorilo u obrazovnom kontekstu, ali i tada je povod bio nasilje – u novembru je medijski prostor bio preplavljen izveštajima o učeničkom nasilju prema profesorki engleskog jezika u srednjoj školi u Trsteniku, dok se u decembru izveštavalo o prekidu nastave na severu Kosova, zbog pogoršanja bezbednosne situacije u ovom regionu.
Podaci izvedeni iz ovog istraživanja takođe govore da su povod za izveštavanje o mladima uglavnom bili aktuelni događaji, dok se proaktivno izveštavanje, bazirano na samostalnoj inicijativi medija, javlja u neznatnom broju slučajeva. Ukoliko se izveštava o problemima koji se tiču mladih, u tekstovima i prilozima mejnstrim medija najčešće se samo konstatuje problem, bez ikakvog ponuđenog rešenja. Osim toga, najčešće se izveštava o mladima iz urbanih sredina, retko kada iz ruralnih područja, o čemu ilustrativno svedoče podaci da čak 44 odsto objava „otpada” na mlade iz Beograda, dok su se u devet odsto medijskih objava pojavljivali mladi iz Novog Sada, a tek šest odsto vesti i izveštaja ticalo se mladih iz Novog Pazara. Muški akteri dvostruko su zastupljeniji od ženskih, a medijski prostor za mlade koji su siromašni, imaju invaliditet, pripadaju manjinskoj naciji ili seksualnoj orijentaciji veoma je mali.
Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije Miljana Pejić konstatovala je da se o mladima već godinama uglavnom izveštava u ekstremima – oni su prikazani ili kao delinkventi ili kao izuzetno uspešni pripadnici generacije koja samo čeka da diplomira, pa da emigrira.
„Ovogodišnje istraživanje pokazuje da je bezbednost tema čak 43 odsto tekstova u kojima se pojavljuju mladi i taj narativ o mladima kao žrtvama ili počiniocima nasilja mora da se menja. Nas ohrabruje činjenica da osam omladinskih listova čiji smo rad analizirali o mladima piše izvan ove crno-bele prezentacije, a ispod velikog broja novinarskih tekstova ostavljani su telefoni za pomoć mladima o čijim je problemima izveštavano. Primera radi, ako su novinari pisali o mentalnom zdravlju, navodili su imena i telefone konkretnih institucija u kojima mladi mogu potražiti pomoć”, zaključila je Miljana Pejić.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
