Иницијатива за нови живот Пилотске школе у Панчеву

Панчево – Низ струковних друштава, клубова и појединаца удружили су се у иницијативи да се обнови и трајно заштити Пилотска школа у Панчеву. Циљ је да се спречи рушење објекта на локацији виђеној за нову пословну зону са становањем. До сада је Комисија за плaнове града Панчева усвојила ову примедбу и тражену измену којом би објекат и та зона били пренамењени за образовање и културу, али то jош, кажу, није спроведено. Обратили су се и Заводу за заштиту споменика културе, који је зграду, као непокретно културно добро, ставио под претходну заштиту, што је и предуслов за израду пројекта изведеног стања објекта и његову укњижбу у катастар.

    „Објекат нема ни грађевинску дозволу, недефинисано је и власништво, јер је најпре био војни, па је прешао у цивилне руке, односно на коришћење једном трговинском предузећу и до данас га град не препознаје. Док се све то не реши, не постоји основ за даље легално коришћење и зато за сада стоји запуштен, а има историјски значај за ваздухопловство Србије као највиша установа тог ранга која је постојала у Краљевини Југославији. Сам по себи је и архитектонско ремек-дело, али потпуно запостављено. Највећи је проблем што нема грађевинску дозволу и као такав по Закону о градњи може бити срушен”, упозорава Драган Колунџић испред иницијативе.

    Окидач да се агилније крене на пут утврђивања власништва, увођења у књиге, препознавања од стране институција, заштите и новог живота Пилотске школе у Панчеву је и велики јубилеј. Пре равно једног века, 1923. године, први пут у историји светског ваздухопловства, са овдашњег аеродрома, реализован је ноћни, цивилно-путнички лет на релацији Панчево–Букурешт. Део те историје је и ова школа, пре Другог светског рата позната као „Војна ваздухопловна академија”, а након њега као „Ваздухопловно војно училиште”. Из Иницијативе истичу да објекат има меморијални и историјски значај као споменик развоју Војног ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ), од почетка рада 1. јануара 1938. године, да би ту већ наредног месеца био формиран штаб Команде пилотских школа у ВВКЈ.

     „Оснивањем Војне ваздухопловне академије, кадети, поред пилота и летачког особља, постају и војни падобранци, на првој линији одбране земље, априла 1941. године, а њен успешан рад потврђен је и посетом краља Петра другог Карађорђевића. Након рата овде се отвара Ваздухопловно војно училиште као академија за потребе Југословенског ратног ваздухопловства, а прве четири класе питомаца биле су окосница почетка млазне авијације на овим просторима, средином педесетих. Политичке околности утицале су да школа 1949. буде дислоцирана у Мостар, а деценију касније зграда под називом Пилотска школа прелази у цивилне руке”, прича Колунџић.

   Зграда на хектар и по парцеле, која у основи има 1.000 квадрата на три етаже, споменик је и модернистичке архитектуре. Зато се иницијатива обратила и Архитектонском факултету у Београду, ради израде техничке документације за потребе стицања трајне заштите, као и предуслова за санацију, реконструкцију, адаптацију и доградњу данас оронулог објекта у ком живи неколико социјално угрожених породица. План им је, кажу, да се зграда сачува кроз земљишне књиге, добије грађевински пројекат и јавну употребу усмерену ка образовању младих, формирања новог културног средишта града и простора за рад разних клубова и удружења.