Информатичари утрли пут за „рад на даљину”

Иако свет лагано почиње да се опрашта са пандемијом короне, ковид 19 унео је велике промене у животе свих људи, а једна од највећих новина са којом су се сусрели запослени широм планете јесте рад од куће. Мада су неке компаније практиковале рад на даљину и раније, већина је прешла на овај начин пословања када је проглашена пандемија, а истраживање сајта „Инфостуд” из маја 2020. године, у коме је учествовало 450 компанија и 2.285 испитаника, показало је да је око 60 одсто фирми у Србији барем делу запослених омогућило да посао обавља не долазећи у канцеларију.

По укидању ванредног стања, могућност да наставе рад од куће искористила је петина радника у Србији, док се 41 одсто запослених одлучио за комбиновани модел – рад од куће уз повремени одлазак до канцеларије. У првој пандемијској години, око 12 одсто запослених у Европској унији радило је од куће, што је двоструко више од годишњег просека забележеног у прошлој деценији, показују подаци Евростата. Годину дана касније од 2,8 милиона запослених у Србији, посао од куће обављало је нешто мање од десет одсто радника, показала је анкета о радној снази за 2021. годину Републичког завода за статистику.

У овом моменту на сајту „Инфостуда” постоји чак 138 огласа у којима послодавци траже раднике за рад од куће, а међу њима се налазе и асистент за маркетинг, консултант за путовања за особе које течно говоре чешки и немачки, онлајн професор енглеског језика, истраживач тржишта, агент корисничке подршке, асистент за социјалне медије, сениор јава девелопер, књиговођа, текстописац и едитор за штампана издања на немачком језику, менаџер маркетинга... Како у разговору за наш лист истиче Марко Вучетић, менаџер за односе са јавношћу сајта „Хелоу ворлд”, који је део „Инфостуд” групе, чак трећина свих огласа за посао из ИТ индустрије односи се на рад од куће, а тај тренд приметно расте.

– Велики број радника је током короне схватио да се може сасвим продуктивно радити и у удобности сопственог дома, али стиче се утисак да је и значајан проценат послодаваца израчунао да им је јефтиније да запослени раде од куће него да на послу троше струју и воду. У пракси видимо да велики број менаџера организује хибридни модел рада и прави распоред када ће која група запослених да ради од куће. Занимљиво је да се на огласе који нуде тзв. хибридни модел рада пријављује много више кандидата него на огласе који траже раднике за канцеларију – истиче наш саговорник.

У прилог његовој тези говори и најновије истраживање сајта за професионално умрежавање „Линкдин”, које сведочи да би више од трећине радника у Великој Британији дало отказ ако би њихов послодавац захтевао да се врате у канцеларију са пуним радним временом. Шест од десет запослених у овој острвској земљи размишља о промени посла ове године, а жене су посебно заинтересоване за већу флексибилност радног места – више од половине Британки изјавило је да су напустиле посао или да размишљају о напуштању посла због недостатка флексибилности.

Међутим, ово истраживање такође показује да се удео огласа за посао на удаљеним позицијама смањио у последњих десет месеци, па је тако пао на скоро 11 одсто укупног броја огласа у Великој Британији, што представља пад од 30 одсто у поређењу са годином раније. Сајт „Линкдин” је, такође, открио да потражња за „радним местима на даљину” надмашује понуду у Великој Британији. Ипак, скоро половина челника компанија у Великој Британији и иностранству рекло је да би више волели да њихови запослени чешће раде из канцеларије.

Листу занимања која може да се ради од куће предводе „информатичари” – веб-дизајнери и програмери представљају велики удео радника на интернету. Они своја знања у области маркетинга и веб-дизајна могу уновчити како у онлајн, тако и у офлајн свету. Највише огласа за посао има управо за програмере, софтверске инжењере или „ворд прес” едиторе, а међу пословима који се могу радити и од куће налазе се и директор продаје, пројектни менаџер, аналитичар за осигурање квалитета, стручњак за оглашавање на друштвеним мрежама, дизајнер ентеријера, маркетинг стручњак, рачуновођа, телефонски анкетар и графички дизајнер.