Хрватски случај: Инфлација ратника

Од нашег сталног дописника
Загреб, 9. октобра – "Ко реши Регистар хрватских бранитеља – добиће изборе!", ова крилатица све чешће се чује у последње време у Хрватској како се приближавају парламентарни избори, а колико је то постало вруће политичко питање показала је и синоћна емисија "Латиница" Хрватске телевизије.
Проблеми с овим регистром почели су одмах када је и донет, негде у ово време 2005. године. Главни разлози су што је објављени податак да је укупно било 489.407 бранитеља (како се у Хрватској називају хрватски учесници протеклог рата, јер је званична верзија да је "Хрватска била нападнута") многима изгледао више као инфлација бораца него стварно стање у протеклом рату, као и чињеница да надлежно министарство до данас није дозволило објављивање имена тих силних бораца за независну и слободну Хрватску. Има све то, наравно, и своју конкретну подлогу, јер на основу признатог статуса хрватског бранитеља остварују се разна права и предности, а међу њима је и власништво над акцијама у Фонду хрватских бранитеља у који држава уплаћује део од продатих предузећа у свом власништву.

"Објава Регистра значила би кршење закона. Реч је о личним подацима, које без дозволе не можемо објавити", тврди упорно министарка за бранитеље Јадранка Косор кадгод ојачају захтеви за увид у тај дугачки списак, као што се дешава и ових дана, а опште је уверење да се том наводном заштитом личних података у ствари спречава да се сазна ко је све добио такав у Хрватској данас цењени друштвени статус.

Та тема већ неколико пута била је у врху дневне политичке заинтересованости, па је тако почетком протеклог лета била и предмет расправе у Сабору где су изречене оштре критике на рачун Министарства бранитеља које је саставило тај списак и владе која је, наравно, иза тога. "Ми смо само објединили податке које су имали МУП и Министарство одбране, а толики број је зато што су се бранитељи смењивали на ратишту", бранила се министарка Косор.

Опозициони заступници, међутим, били су неумољиви: "Да смо имали толико бранитеља рат бисмо завршили за три месеца", указује Жељко Куртов из ХНС-а, захтевајући да се објави цели Регистар и да се "види ко је залутао на попис". Он, такође, сматра да се ту ради о превари, јер испада да је рат трајао од 1990. до 1996. године, па је најавио тужбу Уставном суду. "Домовински рат је трајао од 1991. до 1995. године, па одакле се онда дају бодови за 1990, до маја 1991, или за 1996. годину?", пита он. Међу најгласнијим заговорницима објављивања садржаја Регистра хрватских бранитеља је и либерал Златко Крамарић: "С пола милиона бранитеља дошли бисмо до Беча или Истанбула, зависно на коју бисмо страну кренули", каже он и додаје да га веома брине несразмеран број бораца од 370.000, који је по завршетку објавио сам Фрањо Туђман, и овог од безмало пола милиона.

Расправе и сучељавања због списка бораца из протеклог рата прате и необичне ситуације које су се претварале у праве афере пуне емоција.

Вероватно најбизарнија афера у том погледу је откриће да на том списку није врховник Фрањо Туђман (како се у Хрватској назива врховни командант оружаних снага РХ). Био је то немали шок када се утврдило да је Министарство одбране у Регистар уврстило све чланове Главног штаба ХВ-а, али не и њиховог врховног команданта. "То је највећа свињарија у хрватској повести", грмела су удружења бораца из протеклог рата.

Нешто пре тога неугодна ситуација забележена је и у вези са хрватским борцима из Вуковара, припадницима 204. вуковарске бригаде, која је призната тек петнаестак година после њиховог пораза. Према наводима команданата из одбране Вуковара током борби у јесен 1991. године на хрватској страни било је укупно око 2.300 бораца, да би тај број, наравно, после рата "набујао" на око 4.000. Колико је то погодило и увредило оне који су се заиста борили није тешко закључити.
Док се имена бораца из Регистра хрватских бранитеља "штите" од јавности, једино што је познато из тог полумилионског списка јесте структура. Тако је објављено да је од укупно 489.407 особа са статусом бранитеља 149.093 мушкарца и 7.944 жена, а 157.037 су "драговољци", односно они који су се међу првима добровољно прикључили хрватским оружаним снагама и најдаље до 15. јануара 1992. године (када је Хрватска међународно призната).

Надаље, само 7.351 борац има "пуни ратни стаж", односно учествовали су у рату од првог до последњег дана, што је нешто мање од пуних шест година. "Они су били кичма отпора агресору", каже некадашњи кафански свирач и угоститељ, а затим хрватски генерал Ђуро Дечак, који за себе наводи да је у рату провео 2.157 дана. С друге стране, 21 особа само је један дан провела у рату, јер су због болести одмах враћени кући, 14.073 били су на ратишту мање од две недеље, а 38.526 до месец дана. Главнина војске, њих 212.553, провела је у рату дуже од годину дана, а 180.000 мање од пола године.

На списку хрватских бранитеља, међутим, нису само активни борци, већ и сви они који су у време рата били запослени у одговарајућим државним органима (тзв. неборбени сектор). Извор је то додатних фрустрација и сукоба, јер се показало да ће више акција у Фонду бранитеља добити једна секретарица која је у Министарству одбране или полицији радила пет година, него борац који је провео шест месеци на ратишту у најтеже време. Посебан случај у свему овоме је пензионисани ратни генерал Владимир Загорац, човек с највише ратних одликовања у Хрватској, а да ни један једини дан није провео на ратишту. Био је у врху војног снабдевања преко којег је од помоћног геодете за свега неколико година постао један од најбогатијих Хрвата.
-----------------------------------------------------------

Батаљон драговољаца извршио самоубиство

Хрватски борци из протеклог рата имају поприличну помоћ државе кроз разна права, а која превазилазе оно што је преостало антифашистичким борцима из Другог светског рата. Ту су разни видови социјалне и здравствене помоћи, посебни кредити с повољним каматама и роковима отплате, куповина аута и сл., предност код запошљавања,  разни облици преквалификације, деонице у Фонду бранитеља зависно од дужине ратног стажа, предност и погодности при решавању стамбених питања, предност код уписа деце на факултете итд.

Преко бројних удружења хрватски борци су присутни и у политичком и друштвеном животу, отворена су им врата свих медија у којима редовно износе своје ставове и утисак је да имају посебно место у друштву, поготово што се често истиче да је Хрватска сама и властитим снагама изборила своју независност без пресудне помоћи са стране. А у томе су, наравно, незаобилазну улогу имали борци, посебно "драговољци".

Ова медаља, међутим, има и другу страну: борци из протеклог рата често сматрају да су гурнути на маргине друштва за које су се борили, о чему говоре бројни јавни иступи разочараних, као и велики број самоубистава. До сада је на себе подигло руку више хрватских бораца него што их је укупно погинуло на пример у Вуковару. Како се то овде сликовито приказује, годишње на овај начин одлази читава чета, а у 4-5 протеклих година тај број је прешао солидан батаљон. До сада се убило преко 1.300 хрватских бораца.