Подсећање на српску славу и свевремену лепоту Грачанице

Надвремену красоту једног од најзначајнијих српских манастира, Грачанице на Косову и Метохији, и ктиторску задужбину светог краља Милутина Немањића у недавно изашлој књизи, која уједно представља и његов мастер рад, приказао је историчар и теолог мср Раде Булајић, асистент на Православном богословском факултету СПЦ „Свети Василије Острошки” у Фочи. Друга Булајићева књига, названа „Свети краљ Милутин (1282–1321) и манастир Грачаница” светлост дана угледала је уз благослове митрополита црногорско-приморског Јоаникија и епископа рашко-призренског Теодосија, у издању Института за српску културу из Никшића. Књига се састоји из четири дела, а како у предговору наглашава др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске, иако невеликог обима тај веома садржајан и поучан истраживачки рад младог научника са две факултетске дипломе квалитетан је допринос савременој српској историографији и Булајићу „отвара врата у дружину црквених историчара”.

У првом делу књиге, названом Црквено задужбинарство Срба у средњем веку, Булајић говори о појму задужбине, зашто је битна и наглашава да је „управо светородна лоза Немањића дала пример како се гради задужбина и како се подиже за вечност”. И напомиње да ћемо одговор за све што радимо на земљи имати у царству Божјем, односно есхатону, чиме се Булајић и бавио у својој првој књизи „Прожимање царства Божјег и есхатона”.

– Поједини историчари данас анализирају како се подижу задужбине у славу задужбинара, односно окајања његових греха. Појаснио бих, и то чиним и у књизи, да се ниједан манастир ни црква не подижу у славу задужбинара већ на славу Божју и корист свих нас – казује за „Политику” Булајић, који је архивар и просфорник манастира Острог.

У свом најновијем делу он даље приказује стање Српске православне цркве (СПЦ) од 9. до 13. века и време владавине краља Стефана Уроша Другог Милутина, његову женидбу са краљицом Симонидом, као и краљев сукоб са сином Стефаном Дечанским. Читаоцима пружа прецизну анализу српских архиепископија и утицаја тадашњих велможа и феудалаца на монархе, који Булајић пореди са утицајем данашњих странака на наше владаре. Ту, између осталог, разјашњава и контроверзе које вековима круже око пет женидби краља Милутина. Нарочито око оне са малолетном краљицом Симонидом, појашњавајући да је тај брак није плод Милутинове самовоље, већ политички савез са византијским царем, који му је дао руку своје ћерке, да је то, у ствари, само пројекат тадашње државе као и остале краљеве женидбе, о којима су се многи на двору уз њега питали.

У наставку ове историјске анализе аутор је приказао покрштавање Срба у време византијског цара Василија и подсетио на богатство историјског архива и живописа у портретима манастира Грачанице. Посебно је урадио дипломатичку (наука о повељама у средњем веку) анализу Повеље српског краља Милутина издате поменутој светињи.

Трећи део посвећен је опису 40 задужбина које је у својој 39 година дугој владавини саградио краљ Милутин Немањић, због чега га је његов биограф, архиепископ Данило Други, с правом назвао „незасити зидатељ божанствених цркава”, међу којима се истичу она коју је српском роду оставио у светогорском манастиру Хиландару, или манастир Светих архангела у Јерусалиму. Али и ктиторству овог српског владара који је, наводи Булајић, по тадашњој Србији подизао библиотеке, прве апотеке и болнице.

– Управо постојање манастира попут Грачанице доказује нам да Косово није само део Србије, оно је део сваког Србина ма где се он налазио и показатељ тежње да се тај став очува кроз векове, од светог краља Милутина до данас – истиче Булајић.

Док др Павле Кондић подвлачи да, и ако се некоме учини да је у неким поглављима начињен шири приказ историјског контекста него што је уобичајено за један обичан мастер рад, сматра да је у данашњим временима осиромашења људског духа то и те како неопходно.

– Овај рад има за циљ да све нас и који смо више упућени у историју и оне који се са њом тек сусрећу подсети на један делић старе српске величине и славе са којим можемо мирне душе стати пред лице и најстрожих историчара средњовековне Европе. И личност краља Милутина и свевремена лепота Грачанице достојни су представници српског рода у европској заједници хришћанске васељене. Не могу се, читајући дело у једном даху, отети утиску да је аутореву руку водио колико рационални, историчарски толико и поетски и есхатолошки поглед на фреске и куполе Грачанице и на Милутина у величанственој краљевској одори на десној, почасној ктиторској страни њеног свода – наводи у предговору један од најистакнутијих историчара СПЦ, монах Павле Кондић.