Да ли ће хашки суд донети правду жртвама терора ОВК

Суђење Хашиму Тачију, бившем председнику косовских привремених институција, и тројици његових саучесника са којима је током рата на КиМ командовао терористичком тзв. ослободилачком војском Косова (ОВК), почиње данас пред Специјализованим судом у Хагу. Изношење уводних излагања заказано је за 3, 4. и 5. април, док ће извођење доказа, односно саслушање оптужених, а затим и сведока започети 11. априла. За ово суђење су унапред заказани термини за читаву годину и предвиђено је да се по две или три седмице суди сваког месеца, до средине децембра.

Тужилаштво је на припремној седници најавило да ће кључни сведоци бити саслушани међу првима, а предвиђања су да би извођење доказа који поткрепљују оптужницу могло да потраје до краја 2024. године.

Иако званичници суда од свог оснивања уверавају да ће се у Хагу судити непристрасно, да ће повратити компромитовани углед међународних институција и да неће дозволити утицај политике, поверење у трибунале у којима суде странци остало је на врло несигурним ногама. Наду у озбиљност поступака пружа чињеница да су сва седморица вођа злочиначке ОВК у притвору већ две и по године без изгледа да се скоро нађу на слободи, али до правде и признања српских жртава рата на КиМ пут је још јако дуг. Ако их прогласи кривима, суд им може изрећи казну доживотног затвора.

– У процесу ће о малтретирању и злостављању сведочити само албанске жртве. Нико од заробљених Срба није преживео албанске логоре и суд ће саслушати само сроднике убијених и несталих. Верујем да ће суд осудити Тачија и остале оптужене, али спорна ће бити одлука у којој ће држави издржавати казну. Јер, ако их пребаце у затвор на територији Косова, онда ће сваког викенда одлазити кући и моћи ће да се баве чиме желе. Битно је да издржавају санкције као наши држављани осуђени пред трибуналом за бившу Југославију, у другим државама, под строгим режимом – каже за „Политику” адвокат Тома Фила.

Додаје да верује да ће се суд изборити са политичким притисцима и да је у овом процесу важно да постоје докази.

Оптужени се терете за кривична дела учињена од марта 1998. до септембра 1999. на више места на Косову, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији. Те злочине починили су припадници ОВК над цивилима који нису били активни учесници у непријатељствима. Око 100 људи је убијено, док је 400 тешко повређено. У оптужници се наводи да Тачи, Кадри Весели, Реџеп Селими и Јакуп Краснићи сносе индивидуалну кривичну одговорност за шест тачака оптужнице за злочине против човечности – прогон, затварање, други нехумани поступци, мучење, убиство, присилни нестанак особа, као и за још четири тачке за ратне злочине – противзаконито или произвољно хапшење и лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство.

Адвокат Горан Петронијевић наводи да је разлог процесуирања команде ОВК више политички, него правни.

– Чињеница је да су се Албанци међусобно убијали из политичких и криминалних разлога. Наш интерес је да се Србија и српска војска и полиција растерете од озбиљног броја убијених Албанаца који су страдали у међусобним обрачунима. Ми смо доказивали да је Рамуш Харадинај побио више Албанаца на КиМ него српске снаге током читавог рата. То се сада прихвата, пошто постоји потреба притиска албанских лидера због непослушности. Уверен сам да је против Тачија покренут поступак зато што су САД посумњале да је спреман на компромис са Београдом, без уважавања америчких интереса. То је разлог због чега су они склоњени и доведена друга гарнитура за коју су убеђени да ће бити послушнија, а не кажњавање за ратне злочине – сматра Петронијевић.

Друга ствар би била, указује, да су припадници ОВК оптужени за етничко убијање Срба.

– То би показало праву природу њихових злочина, али тужилаштво то не ставља у оптужницу. Док не видим правоснажну пресуду за етничко убијање Срба, не верујем у њихову правду – закључује адвокат Петронијевић.

Суд је до сада признао статус жртве за 140 особа које су претрпеле повреде у злочинима ОВК или су сродници убијених људи. Жртве, као и породице несталих са великом пажњом прате рад косовских институција измештених у Хаг. Четврт века после злочина они прижељкују правду и фер суђење, али су опрезни у очекивањима.

– Можда у оптужници није истакнута етничка компонента али прогон је широк појам и може подразумевати депортацију. О доказном материјалу за сада се врло мало зна. Тачија и остале оптужене брани уигран и умрежен тим британских адвоката који је поступао и у трибуналу за бившу Југославију и раде заједно двадесетак година – каже адвокат Томислав Вишњић.

Подсећамо, након хапшења у Приштини, четворица оптужених доведена су у притворски објекат Специјализованих већа Косова у Хагу четвртог, односно петог новембра 2020. На првом и сваком следећем саслушању пред судијом за претходни поступак изјаснили су се да нису криви ни по једној од тачака оптужнице.

Трочланом судском већу председава амерички судија Чарлс Смит, док су у већу још и Кристоф Барте из Немачке и Швајцарац Генел Метро, док је резервни судија Ирац Фергал Гејнор. Тужилаштво је до сада најавило да ће против Тачија сведочити више од 300 сведока, а суд је тражио да и тужба и одбрана учине додатне напоре како би се списак сведока скратио ради ефикасности суђења. Па ипак, процене су да ће поступак трајати око пет година.

Процес против Тачија и осталих биће трећи у историји овог суда, а први на којем ће се оптуженима судити за кривична дела над Србима. Претходно су Хисни Гуцати и Насим Харадинај осуђени на по четири и по године због ометања правде, након што су објавили поверљива документа хашког тужилаштва. Друга пресуда изречена је Салиху Мустафи, који је осуђен на 26 година затвора због злочина над албанским политичким неистомишљеницима у логору ОВК у Злашу.

Случај „жута кућа” није у оптужници

Случај трговине људским органима, познат као „жута кућа” и даље није расветљен, нити ће о томе бити речи на предстојећем суђењу. Иако су тужилаштво и суд у Хагу основани да би истражили наводе европског известиоца Дика Мартија о злочинима косовских Албанаца, нико од лидера ОВК за те злочине није оптужен.

Безбедност сведока

За заступање жртава суду се пријавио велики број адвоката из Србије и из целог света, али се суд определио за Британца Сајмона Лоза. Тужилаштво је доделило заштиту великом броју сведока и сви су, колико је познато, до данас остали безбедни. То је знатна разлика у односу на трибунал за бившу Југославију који је дозволио да сведоци против Харадинаја не доживе да сведоче.

Ипак, сумња и у овај аспект хашке правде није сасвим отклоњена због нерасветљеног скандала цурења поверљивих тужилачких списа, са информацијама о идентитету сведока, који су достављени ветеранима ОВК у Приштини. Не зна се ни епилог крађе у стану једног судије за злочине ОВК коме је пре неколико месеци, украден лаптоп са поверљивим подацима из поступака.