Мартовски велеслалом

Изгледа да је нашем шефу државе дозлогрдио сопствени култ личности, па покушава да конструише што шири фронт неке нормалне подршке. Није лако човеку да га неумерено, нећу рећи неутемељено, обасипају идолопоклонством. И он сам, кад је хвалио Шешеља чинио је то некако природно, без патетике, да се не би огадио шефу, као што су се њему, имам утисак, многи његови сада помало огадили. Зато, ваљда, инсистира на нормалној Србији. Само да се у новом амбијенту не догоди култ сличности.

И протекли март је показао да се вешто барата народом, па и оним остатком народа на Косову. Громке пароле о златном добу спречавају грађане да завирују у фрижидер. Можда због оног вековног страха од промаје. У велеслалому кроз светску дипломатију дошли смо до последње капије, а да нисмо пали. Сетих се афоризма покојног глумца и сатиричара Зорана Ранкића, који је још пре десетак година написао: „Ми никада нећемо признати да смо признали Косово. Многи занесењаци поменутог култа  тврде како ћемо, кроз сто година, да целивамо десну вођину руку, којом није потписао ништа.”

А онамо намо нешто се ваља иза тих брда. Да ли је 2. април прекретница у животу наше браће!? Требало би да буде, да није Шешељ дао подршку Јакову Милатовићу и тако многе брдске суверенисте окренуо опет Милу. Ко је то саветовао Војводу? Надам се не они Израелци са Андрићевог венца.

Некада смо играли срчано и губили фудбалске утакмице. Поготово оне важне. Сада је обрнуто: играмо бескрвно, а побеђујемо. Срчаност смо показали само при избору првог човека ФСС. Истурен је Џајић као енглеска краљица, а бивши министар коло води. Оно чувано наше: коло коло наоколо.

Цене расту, а нама опада нада у бољи  живот. Све иде ка томе да нам једини спас буде литијум. Па то је рекао и чувени геолог из Холивуда Вилијем Болдвин у серији „Јужни ветар”.

А санкције Русији? Basta о томе, што би рекли Италијани.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa