Диносаури за децу

Права лавина интересовања за диносауре покренута је 1993. године, пошто је приказан Спилбергов научнофантастични филм „Парк из доба јуре”. Из филмова и ТВ серија, диносаури су стигли до играчака, одеће, па чак и слаткиша. Они су чак постали нека врста необичних, одавно ишчезлих кућних љубимаца деце широм света. Одговарајући, између осталог, на ове симпатије младих према диносаурима, немачка пошта је издала посебну серију марака.

Немачка пошта, иначе, повремено издаје посебне серије марака са доплатом (Sonderpostwetzechen-Serie), намењене прикупљању средстава за одређене сврхе – унапређење безбедности саобраћаја, помоћ деци и младима, итд. У оквиру овогодишње серије „За омладину”, биће издата серија марака са темом диносаури.

Блок са четири марке приказује у позадини карактеристичну флору мезозоика, на дну блока се налази „временска линија” са поделом у милионима година и називима геолошких периода (тријас, јура, креда) и силуете диносаура на одређеним хронолошким местима. На маркама су приказани најпознатији диносаури: на марки од 1,45+0,55 евра види се платеосаур, на марки од 0,55+0,25 евра приказан је тираносаур. У доњем реду, на марки од 0,45+0,20 евра је трицератопс, а на оној од 0,55+0,25 еврадиплодокус.

Први од четири приказана диносаура, платеосаур, живео је у геолошком периоду познатом као тријас, пре 220–200 милиона година, на територији која отприлике оговара садашњој Европи. Био је један од највећих диносаура свог доба, достижући дужину од шестдо 10 метара, и тежину од око две тоне. И поред застрашујућих габарита, ова велика животиња била је мирољубиви биљојед, живела је у мањим групама – крдима, крстарећи у потрази за храном пространствима Европе, која је тада више наликовала пустињи.

Тираносаур (име значи „гуштер-тиранин”) појавио се у доба креде и владао је земљом све до нестанка диносаура. Овај рептил био је дугачак око 15 метара, а у усправном ставу достизао је висину преко шест метара. Имао је мале и неразвијене предње удове. Међутим, на снажном и развијеном врату налазила се огромна глава са чељустима препуним оштрих зуба који су представљали убојито оружје овог крволочног месождера. Имао је слаб вид тако да није опажао животиње које се нису кретале, а у походима за пленом махом се користио чулом мириса. Главни извор хране су му били огромни биљоједи који су изумирали, те се зато и сматра да је недостатак хране био узрок кратке владавине овог месоједа. Изумирањем тираносаура престала је владавина џиновских гуштера на земљи.

Трицератопс („тророги”) живео је у доба креде, пре око 65 милиона година. Био је див међу својим сродницима, са десет тона телесне масе и до девет метара максималне дужине. Глава му је достизала величину до три метра, а огромним чељустима могао је да прегризе цело стабло. Поред три рога са предње стране, на задњем делу лобање имао је коштане избочине које су му штитиле врат, што је глави давало карактеристичан изглед. Читав штит је био импозантних размера, а чиниле су га масивне кости. Могуће је да је, заједно са роговима, овај штит имао улогу и у терморегулацији, када је за то постојала потреба. У западном делу Северне Америке пронађено је на стотине фосила овог диносаура, а њихово налажење у групама указује да се овај огромни биљојед кретао у крдима.

Диплодокус је живео на подручју данашње Северне Америке у периоду јуре, дакле пре око 150 милиона година. Имао је тело дужине преко 20 метара – дуго је важио за најдужег диносаура – и тежио је између 10 и 16 тона. Глава му је била веома мала, док су врат и реп били дуги, и чинили су око 60 одсто укупне дужине. Кретао се на четири кратке и гломазне ноге, несразмерне у односу на дужину тела. Овај мирни џин живео је у великим крдима, а као најважније оружје против грабљиваца имао је своју телесну масу. Њихова величина је била оно што је плашило крупне предаторе тог времена, као што су били алосаури и цератосаури.

Д. П.