Dinosauri za decu

Prava lavina interesovanja za dinosaure pokrenuta je 1993. godine, pošto je prikazan Spilbergov naučnofantastični film „Park iz doba jure”. Iz filmova i TV serija, dinosauri su stigli do igračaka, odeće, pa čak i slatkiša. Oni su čak postali neka vrsta neobičnih, odavno iščezlih kućnih ljubimaca dece širom sveta. Odgovarajući, između ostalog, na ove simpatije mladih prema dinosaurima, nemačka pošta je izdala posebnu seriju maraka.

Nemačka pošta, inače, povremeno izdaje posebne serije maraka sa doplatom (Sonderpostwetzechen-Serie), namenjene prikupljanju sredstava za određene svrhe – unapređenje bezbednosti saobraćaja, pomoć deci i mladima, itd. U okviru ovogodišnje serije „Za omladinu”, biće izdata serija maraka sa temom dinosauri.

Blok sa četiri marke prikazuje u pozadini karakterističnu floru mezozoika, na dnu bloka se nalazi „vremenska linija” sa podelom u milionima godina i nazivima geoloških perioda (trijas, jura, kreda) i siluete dinosaura na određenim hronološkim mestima. Na markama su prikazani najpoznatiji dinosauri: na marki od 1,45+0,55 evra vidi se plateosaur, na marki od 0,55+0,25 evra prikazan je tiranosaur. U donjem redu, na marki od 0,45+0,20 evra je triceratops, a na onoj od 0,55+0,25 evradiplodokus.

Prvi od četiri prikazana dinosaura, plateosaur, živeo je u geološkom periodu poznatom kao trijas, pre 220–200 miliona godina, na teritoriji koja otprilike ogovara sadašnjoj Evropi. Bio je jedan od najvećih dinosaura svog doba, dostižući dužinu od šestdo 10 metara, i težinu od oko dve tone. I pored zastrašujućih gabarita, ova velika životinja bila je miroljubivi biljojed, živela je u manjim grupama – krdima, krstareći u potrazi za hranom prostranstvima Evrope, koja je tada više nalikovala pustinji.

Tiranosaur (ime znači „gušter-tiranin”) pojavio se u doba krede i vladao je zemljom sve do nestanka dinosaura. Ovaj reptil bio je dugačak oko 15 metara, a u uspravnom stavu dostizao je visinu preko šest metara. Imao je male i nerazvijene prednje udove. Međutim, na snažnom i razvijenom vratu nalazila se ogromna glava sa čeljustima prepunim oštrih zuba koji su predstavljali ubojito oružje ovog krvoločnog mesoždera. Imao je slab vid tako da nije opažao životinje koje se nisu kretale, a u pohodima za plenom mahom se koristio čulom mirisa. Glavni izvor hrane su mu bili ogromni biljojedi koji su izumirali, te se zato i smatra da je nedostatak hrane bio uzrok kratke vladavine ovog mesojeda. Izumiranjem tiranosaura prestala je vladavina džinovskih guštera na zemlji.

Triceratops („trorogi”) živeo je u doba krede, pre oko 65 miliona godina. Bio je div među svojim srodnicima, sa deset tona telesne mase i do devet metara maksimalne dužine. Glava mu je dostizala veličinu do tri metra, a ogromnim čeljustima mogao je da pregrize celo stablo. Pored tri roga sa prednje strane, na zadnjem delu lobanje imao je koštane izbočine koje su mu štitile vrat, što je glavi davalo karakterističan izgled. Čitav štit je bio impozantnih razmera, a činile su ga masivne kosti. Moguće je da je, zajedno sa rogovima, ovaj štit imao ulogu i u termoregulaciji, kada je za to postojala potreba. U zapadnom delu Severne Amerike pronađeno je na stotine fosila ovog dinosaura, a njihovo nalaženje u grupama ukazuje da se ovaj ogromni biljojed kretao u krdima.

Diplodokus je živeo na području današnje Severne Amerike u periodu jure, dakle pre oko 150 miliona godina. Imao je telo dužine preko 20 metara – dugo je važio za najdužeg dinosaura – i težio je između 10 i 16 tona. Glava mu je bila veoma mala, dok su vrat i rep bili dugi, i činili su oko 60 odsto ukupne dužine. Kretao se na četiri kratke i glomazne noge, nesrazmerne u odnosu na dužinu tela. Ovaj mirni džin živeo je u velikim krdima, a kao najvažnije oružje protiv grabljivaca imao je svoju telesnu masu. Njihova veličina je bila ono što je plašilo krupne predatore tog vremena, kao što su bili alosauri i ceratosauri.

D. P.