Финска постала 31. чланица НАТО-а

Догодило се оно што је до пре неколико година било готово незамисливо. Финска је и формално постала 31. чланица НАТО-а. Симболично, на своју 74. годишњицу, Северноатлантска алијанса je готово удвостручила дужину границе с Русијом.

Улазак Финске у НАТО није усмерен ни против једне земље, изјавио је јуче председник Финске Саули Нинисто у саопштењу поводом приступања своје земље алијанси: „Ера војног несврставања у нашој историји је завршена. Почиње ново доба.”

Москва је јуче поручилa да се овим чином ситуација погоршава и да је ширење НАТО-а напад на безбедност и националне интересе Русије.

„Пажљиво ћемо пратити дешавања у Финској и видети како ће северноатлантски блок користити територију Финске у вези с размештањем оружја, система и инфраструктуре у близини наше границе, потенцијално представљајући претњу за нас”, рекао је Песков и додао да ће мере бити предузимане у складу с тим.

Према његовим речима, ситуација око Финске је суштински различита од ситуације у Украјини: „Прво, Финска никад није била антируска и нисмо имали никаквих спорова са Финском.”

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је јуче да алијанса неће распоредити трупе у Финској без пристанка те земље.

Председник Нинисто обећао је да Финска неће мењати темеље или циљеве своје спољне и безбедносне политике уласком у НАТО и да и даље остаје стабилна и предвидљива нордијска земља која тежи мирном решавању спорова.

Најзначајнији допринос Финске заједничком одвраћању и одбрани НАТО-а биће у обезбеђивању и одбрани наше сопствене територије, изјавио је председник Нинисто, убрзо након што је шеф дипломатије Пека Хависто јуче у Бриселу предао америчком државном секретару Ентонију Блинкену документ о приступању те земље Северноатлантској алијанси.

Нинисто је истакао да ће бити настављена блиска сарадња на изградњи заједничке безбедности широм нордијског региона. Председник Финске додао је и да ће та земља интензивно радити на томе да осигура чланство Шведске у алијанси.

Пожелевши добродошлицу Финској у војни савез, генерални секретар НАТО-а је јуче рекао: „Финска сада има најјаче пријатеље и савезнике на свету. Председник Путин је хтео да залупи врата НАТО-а. Сада смо показали свету да није успео, да агресија и застрашивање не функционишу. Уместо мање НАТО-а, постигао је супротно – више НАТО-а. А наша врата остају чврсто отворена.”

Само два дана после завршетка парламентарних избора, на којима је премијерка Сана Марин са својим Социјалдемократама највероватније изгубила власт, Финска је завршила процес напуштања војне неутралности. Био је то најбржи верификациони процес у историји НАТО-а – завршен је за мање од годину дана.

Све три главне странке – опозициона Национална коалициона партија десног центра Петера Орпа, која је остварила тесну победу, Социјалдемократе левог центра и десна популистичка партија Прави Финци – подржавале су улазак земље у НАТО.

„Вероватна промена владе у Хелсинкију, након недељних избора, неће променити курс Финске према алијанси”, изјавила је Мина Аландер, експерт за безбедност са Финског института за међународне послове, у разговору за медијску кућу Редакциона мрежа Немачке.

Иако се очекивало да ће заједно стати под „кишобран НАТО-а”, Финска је на том убрзаном путу претекла Шведску. Обе нордијске државе, које имају блиске културне, економске и политичке везе, заједнички су поднеле захтев за чланство у НАТО-у у мају 2022 године.

Да ли је амерички председник Џозеф Бајден био у праву кад је руском лидеру недавно поручио: „Мислио је да ће добити финландизацију НАТО-а, уместо тога, добио је натоизацију Финске”?

Поводом приступања Хелсинкија алијанси „Њујорк тајмс” пише да то представља стратешки пораз за руског председника Владимира Путина, који је блокирање ширења НАТО-а учинио једним од својих циљева. Подстакнут ратом у Украјини  улазак Финске у западни одбрамбени савез представља велики плус за алијансу. Није само граница НАТО-а с Русијом сада повећана за више од 1.340 километара, већ је, како оцењује овај њујоршки дневник, савез добио приступ јакој војсци с дубоком историјом супротстављања већем суседу.

Нема сумње да је алијанса добила озбиљно појачање. Финска никад није укинула служење војног рока за мушкарце и има 24.000 активних војника и више од 900.000 обучених резервиста. У случају потребе за одбраном, снаге копнене војске, морнарице и авијације могле би да се повећају на 280.000 жена и мушкараца. Осим тога, Финска већ издваја два одсто БДП-а за одбрану, што је препорука НАТО-а.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу јуче је на састанку руководства оружаних снага рекао да приступање Финске НАТО-у ствара ризик од знатног ширења сукоба.

Ширење НАТО-а приморава Русију да предузме контрамере како би осигурала сопствену безбедност и у тактичком и стратешком смислу, изјавио је јуче портпарол Кремља Дмитриј Песков. Како је прецизирао, контрамере ће бити онакве какве Русија буде сматрала неопходним.

„Пажљиво ћемо пратити шта ће се дешавати у Финској, како ће северноатлантски блок користити територију Финске у смислу распоређивања оружја, система, инфраструктуре која ће бити близу наших граница и која ће нас потенцијално угрожавати. У зависности од тога ћемо и доносити мере. Наша војска ће вас о свему благовремено обавестити”, додао је портпарол Кремља.

АНТРФИЛЕ

Бајден позвао Мађарску и Турску да ратификују пријаву Шведске

Председник САД Џозеф Бајден поздравио је јучерашње приступање Финске НАТО-у и позвао Турску и Мађарску да заврше процес ратификације како би се Шведска без одлагања придружила том војном савезу.

„Ишчекујем да што пре поздравим Шведску као чланицу НАТО-а”, навео је Бајден у саопштењу, пренео је Ројтерс.