Замке крос бордер кредита

Директно задуживање у иностранству нашим предузећима је је у последње време постало главни извор финансирања. Као хлеб насушни. Разлог није тешко докучити – јевтиније је доћи до тих пара него их узети од домаћих банака са или без страног капитала. Док једни у тим такозваним крос бордер (прекограничним) кредитима виде спас за наше фирме и додатни подстицај њиховој конкурентности, поједини стручњаци упозоравају да је реч о веома опасном задуживању, које нам се за коју годину може опасно осветити, ако ничим другим, високим скоком курса евра и платног дефицита земље, без обзира на то што држава не стоји иза тих зајмова. Шта је истина?

Од почетка ове године до краја јуна наша предузећа су користила иностране кредите у вредности од око 1,7 милијарду евра. Од те суме 1,2 милијарду евра закључено је ове године. То је, према подацима НБС, 309,4 милиона евра мање него у исто време лане.

У првих шест месеци 2008. домаће банке су користиле 126,5 милиона евра тих кредита, што је за 289,6 милиона евра мање него у исто време прошле године.

Ипак, укупан износ дуга наших предузећа достигао је 30. јуна, како истиче др Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду, око 9,5 милијарди евра. То је повећање од 23,4 одсто у односу на децембар 2007. Због задуживања српских предузећа у свету, повећано је њихово учешће у укупном дугу земље – на 67,57 процената.

(/slika2)– Добро је да предузећа у иностранству добијају јефтиније кредите. Расте углед наших компанија и пословних људи. Та чињеница, међутим, потврђује и моју тезу да нема довољно конкуренције међу банкама у Србији. Али, постоји наличје те медаље. Велики део тих кредита одлази у текућу потрошњу која подстиче инфлацију, а с друге стране доприноси јачању динара због продаје позајмљених девиза. Растући удео дуга у бруто домаћем производу чини нашу економију много рањивијом за спољне шокове, као што су скок цене капитала или нафте – упозорава др Ђорђе Ђукић и пита шта ако нека наша предузећа западну у проблем са благовременим враћањем тих зајмова. Ко ће се забавити с том невољом?

Премда НБС тврди да смо средње задужена земља, јер је наш спољни дуг испод 80 одсто бруто друштвеног производа, поједини економисти упозоравају да је Србија високозадужена, јер је, по једном од критеријума Светске банке, њен спољни дуг 2,2 пута већи од извоза робе и услуга.

– То што званичници тврде да је удео српског дуга низак у односу на окружење, опасно је заваравање. Треба ли Србија да дочека ситуацију у којој се налази Хрватска и да јој се удео јавног и приватног дуга у БДП приближи 90 одсто, па да се озбиљно замислимо о том проблему – упозорава професор.

Одговор на питање колико је кредита пристиглих директно из иностранства отишло у инвестиције, а колико за увоз робе широке потрошње нисмо добили из НБС.

Раде Војновић, члан Извршног одбора Хипо – Алпе Адрија банке, тврди, међутим, да је од укупно одобрених директних кредита преко те банке око 70 одсто отишло за инвестиције, а преостали износ за обртна средства. Међу клијентима те банке је и компанија „Соја протеин”, која је директним кредитима финансирала градњу фабрика за прераду соје, ђубрива, откуп сојине сачме... Домаћем предузећу та банка из Аустрије даје директно кредит на рок од 1,5 до 10 година, уз хипотеку, обично 50 одсто већу од износа зајма. У протеклих пет година није било проблема у отплати, а Војновић их не очекује ни у скоријој будућности. Ти кредити, уз камате ниже за око три процентна поена, од класичних зајмова код куће, додаје, поспешују конкурентност домаће привреде, јер се с њима обезбеђују јефтинији извори финансирања.

У Рајфајзен банци признају да су мањи трошкови задужења код крос бордер кредита, јер не морају да полажу обавезну резерву код НБС. Та обавеза је 45 центи на сваки нови евро класичног задужења. За крос бордер кредите то не важи.

Уз опаску да је НБС дужна да месечно утврђује оквире директног задуживања за потенцијалне губитке, у банкама са већинским домаћим капиталом сматрају да су управо због могућности њихових конкурената, да заобилазе рестриктивне мере НБС, у приличној мери  дискриминисани.

Знатан део дуга за кредите узете директно у свету стиже на отплату 2010. Тада ће се тек видети како стоје ствари са њиховим враћањем и да ли је новац ваљано уложен, да се од евра направи бар додатних десет центи или је олако потрошен.

-----------------------------------------------------------

Зајмови са шест цифара

Наша предузећа однедавно могу у иностранству директно да узимају крос бордер комерцијалне, робне и финансијске кредите за плаћање увоза робе и услуга, финансирање инвестиционих радова у свету, али и отплату раније коришћених зајмова. Такође, могу се задуживати и за друге намене, као што су измиривање обавеза у земљи – конверзија у динаре, куповина непокретности у земљи за девизе, и то под условом да рок отплате није краћи од 12 месеци.

Те кредите, међутим, није лако добити. Предузећа која конкуришу за добијање тих кредита морају да имају годишњи промет од најмање неколико стотина хиљада евра, а неке банке траже минимално пола милиона евра, па на ту врсту финансирања не треба да помишљају они који не желе кредит са најмање шест цифара.