Умрла Дафина Милановић

Дафина Милановић (60), власница некадашње „Дафимент банке”, преминула је јуче ујутру у Београду, после дуге и тешке болести. „Српска мајка”, како су је медији називали, нађена је мртва у свом стану у Босанској број 18, а последњих неколико година боловала је од рада дојке.

Против ње је пред Окружним судом у Београду, вођенпоступак због оптужби да је као власница банке злоупотребила службени положај и присвајањем вишемилионске имовинске користи оштетила штедише. Током вишегодишњег суђења, које је неколико пута почињало испочетка, Милановићева је негирала кривицу и суштинску улогу у банци. Одговарајући на оптужбе, она је за пропаст банке оптуживала Слободана Милошевића, покојног председника СРЈ, тврдећи да је Борислав Атанацковић, гувернер Народне банке Југославије, по његовим налозима диктирао пословну политику „Дафимент банке”.

Дафина Милановић је тврдила и да је Радоман Божовић, бивши председник савезног парламента, без њене сагласности са рачуна банке „скинуо” 47 милиона марака. Због тога је, како је објаснила, „дигла фрку”, али јој је речено „да од тог новца морају да се исплате пензије и студентски кредити”. Божовић је, како је напомињала, исто толико новца узео и за „Железницу”, а касније и 10 милиона за Скупштину града Београда.

Јавно је говорила да нема ниједног политичара из Милошевићевогпериода који није преко реда и мимо уговора подигао новац. Наоружани људи су, говорила је, упадали у банку и претећи „хеклерима” и бомбама отимали новац.

Оптужница београдског Окружног тужилаштва теретила је Милановићеву да је од 1991. до 1997. године, злоупотребом службеног положајасеби и другима незаконито „зарадила” 19,7 милиона немачких марака, милион америчких долара, 3,5 милиона швајцарских франака, 10,9 милиона аустријских шилинга и 199,4 милиона италијанских лира.Прецизирано је да јеу договору и по овлашћењу Атанацковићаорганизовала незакониту пирамидалну шему штедње.

Она је, како наводи тужба, неовлашћено располагала улозима штедиша, а појединима је омогућавала исплату преко реда. Према истим наводима, основала је и „Фонд председнице банке”, из чијег трезора је неколико пута узимала новац и користила га за своје потребе.

Милановићева је ухапшена крајем 2002. године у немачком граду Цвајбрикену, а оптужница пред домаћим судом подигнута је у октобру 2003. године.

„Дафимент банка” основана је 9. октобра 1991. године без иједног динара на име оснивачког улога и до престанка рада, средином 1993. године, према грубим проценама, остала је дужна штедишама око 150 милиона евра.

У пратњи полиције, Милановићева је 14. јула 1993. године враћена са граничног прелаза Келебија. После одузимања пасоша, изјавила је да је ишла на радни састанак, јер има 25 компанија у свету које остварују профит од кога се исплаћују камате српским штедишама.

Пре оснивања „Дафимент банке”, њена власница је први пут дошла у сукоб са законом 1979. године, као благајник клуба „Морнар”. Због „противправног присвајања новца” осуђена је на 11 месеци затвора, условно на четири године.

У истражном затвору је, 1988. године, провела осам месеци, јер је као шеф рачуноводства у предузећима „Славија”, а потом у „Пластици” поново посегнула за туђим новцем.