Umrla Dafina Milanović

Dafina Milanović (60), vlasnica nekadašnje „Dafiment banke”, preminula je juče ujutru u Beogradu, posle duge i teške bolesti. „Srpska majka”, kako su je mediji nazivali, nađena je mrtva u svom stanu u Bosanskoj broj 18, a poslednjih nekoliko godina bolovala je od rada dojke.

Protiv nje je pred Okružnim sudom u Beogradu, vođenpostupak zbog optužbi da je kao vlasnica banke zloupotrebila službeni položaj i prisvajanjem višemilionske imovinske koristi oštetila štediše. Tokom višegodišnjeg suđenja, koje je nekoliko puta počinjalo ispočetka, Milanovićeva je negirala krivicu i suštinsku ulogu u banci. Odgovarajući na optužbe, ona je za propast banke optuživala Slobodana Miloševića, pokojnog predsednika SRJ, tvrdeći da je Borislav Atanacković, guverner Narodne banke Jugoslavije, po njegovim nalozima diktirao poslovnu politiku „Dafiment banke”.

Dafina Milanović je tvrdila i da je Radoman Božović, bivši predsednik saveznog parlamenta, bez njene saglasnosti sa računa banke „skinuo” 47 miliona maraka. Zbog toga je, kako je objasnila, „digla frku”, ali joj je rečeno „da od tog novca moraju da se isplate penzije i studentski krediti”. Božović je, kako je napominjala, isto toliko novca uzeo i za „Železnicu”, a kasnije i 10 miliona za Skupštinu grada Beograda.

Javno je govorila da nema nijednog političara iz Miloševićevogperioda koji nije preko reda i mimo ugovora podigao novac. Naoružani ljudi su, govorila je, upadali u banku i preteći „heklerima” i bombama otimali novac.

Optužnica beogradskog Okružnog tužilaštva teretila je Milanovićevu da je od 1991. do 1997. godine, zloupotrebom službenog položajasebi i drugima nezakonito „zaradila” 19,7 miliona nemačkih maraka, milion američkih dolara, 3,5 miliona švajcarskih franaka, 10,9 miliona austrijskih šilinga i 199,4 miliona italijanskih lira.Precizirano je da jeu dogovoru i po ovlašćenju Atanackovićaorganizovala nezakonitu piramidalnu šemu štednje.

Ona je, kako navodi tužba, neovlašćeno raspolagala ulozima štediša, a pojedinima je omogućavala isplatu preko reda. Prema istim navodima, osnovala je i „Fond predsednice banke”, iz čijeg trezora je nekoliko puta uzimala novac i koristila ga za svoje potrebe.

Milanovićeva je uhapšena krajem 2002. godine u nemačkom gradu Cvajbrikenu, a optužnica pred domaćim sudom podignuta je u oktobru 2003. godine.

„Dafiment banka” osnovana je 9. oktobra 1991. godine bez ijednog dinara na ime osnivačkog uloga i do prestanka rada, sredinom 1993. godine, prema grubim procenama, ostala je dužna štedišama oko 150 miliona evra.

U pratnji policije, Milanovićeva je 14. jula 1993. godine vraćena sa graničnog prelaza Kelebija. Posle oduzimanja pasoša, izjavila je da je išla na radni sastanak, jer ima 25 kompanija u svetu koje ostvaruju profit od koga se isplaćuju kamate srpskim štedišama.

Pre osnivanja „Dafiment banke”, njena vlasnica je prvi put došla u sukob sa zakonom 1979. godine, kao blagajnik kluba „Mornar”. Zbog „protivpravnog prisvajanja novca” osuđena je na 11 meseci zatvora, uslovno na četiri godine.

U istražnom zatvoru je, 1988. godine, provela osam meseci, jer je kao šef računovodstva u preduzećima „Slavija”, a potom u „Plastici” ponovo posegnula za tuđim novcem.