Конзервативци са „звездом”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 4. септембра – Већ многобројни овдашњи начини рађања политичке „звезде”, синоћ су обогаћени на изборној конвенцији Републиканске партије у Сент Полу. Ширем чланству мало позната гувернерка Аљаске Сара Пејлин (44) дочекана је дугим овацијама као да је доказана величина, да би потом она делегатима представила – као кадар који освежава имиџ странке, ојачава јој идеолошки и полемички приступ, и заузима место у врху хијерархије, изнад многих досад знатно истакнутијих колега.

Био је то, утисак је, ретко виђен чин политичког инжењеринга, с претварањем скромно рангираног политичара у лидера, коме се приписује моћ да ускоро постане „друга најмоћнија личност” и сиперсиле и света. Уједно је тако потврђена и овде омиљена изрека – „То може само Америка”, применљива и за карактерисање муњевитих појединачних каријерних успона.

Наступ Пејлинове био је централна тачка трећег дана конвенције која је том приликом озваничила ветерана, сенатора из Аризоне, Џона Мекејна (72) као страначког кандидата за председника Америке (што ће он и формално прихватити сутра увече) а њу као његову потпредседничку кандидаткињу. Тек други пут, а први пут међу републиканцима, једна жена је доспела тако високо у овдашњем изборном надметању.

Пионир у том погледу била је Њујорчанка Џералдин Фераро као потпредседнички кандидат демократе Волтера Мондејла 1984. године, што је „формула” која је претрпела један од најубедљивијих изборних пораза. Тријумфовао је онда владајући Роналд Реган, с потпредседником Џорџом Бушом старијим (оцем садашњег шефа Беле куће).

Пејлинова је стилом посредно евоцирала на тај догађај. Говор јој је, примећују познаваоци, одисао реганизмом – конзервативне енергичности праћене „филмским осмесима” – који републиканци сматрају најуспешнијом фазом својих владања.

Не поменувши Буша млађег, чији је председнички рејтинг на ниским гранама, Пејлинова је делегатима понудила да је подробније упознају. Појавом је подсетила да је некада била прва пратиља на избору за „мис Аљаске”. Течним обраћањем – да је радила и као телевизијски спортски репортер. У складу с надимком Баракуда, добијеним због агресивне игре за средњошколски кошаркашки тим, затим се представила и као „мач” Мекејнове кампање. Снажно је „засекла” и по две јој главне препреке ка даљем успону: по ривалском тандему Барак Обама (47) – Џозеф Бајден (65), и по медијима за које сматра да „навијају” за супарнике.

Претходно су по истима „секли” и доскорашњи Мекејнови, па и њени, страначки конкуренти – бивши њујоршки градоначелник Рудолф Ђулијани, као и донедавни гувернери Масачусетса и Арканзаса, Мит Ромни и Мајк Хакаби. Наглашавали су и да Пејлинова није „ништа мање искусна”, иако јој се то пребацује, од Обаме.

Демократском сенатору из Илиноиса је замерено и што „нема никакво руководеће искуство”. Није при том објашњавано зашто је Пејлинова добила предност над искусним „управљачима” као што су чланови поменуте тројке њених накнадних подржавалаца.

Може се наслутити да је у Мекејновом избору превладала потреба да за „десну руку” произведе њему најподеснији коктел. Жене (како би привукла део разочараних присталица Хилари Клинтон, коју је елиминисао Обама), врло религиозне особе, бескомпромисне конзервативке (против побачаја и хомосексуалних бракова) која ће надоместити његов лични „недовољни конзервативизам”, политичарке која „не бренује” централну власт у Вашингтону, као и личност која репрезентује „нову генерацију” и тако може да оспори Обамин „монопол” међу „млађаријом”.

За остварење свега тога, она је показала потребну – вољу. Чак и да се упусти у дуел са штампом поручивши да је њој лично важније да у Вашингтону „заступа народ”, него да је новинари добро оцењују.

Медијски аналитичари су, пак, открили да њена биографија није беспрекорна као што се представља, износећи замерке на рачун и њеног досадашњег службовања и породичних збивања. У овом другом домену, она је настојала да увери у фамилијарну хомогеност, извевши на бину и целу своју породицу, придодавши том саставу и момка с којим је затруднела њена 17-годишња кћерка (што је околност која је у јавности изазвала деликатне расправе).

Можда је цео сплет околности најупечатљивије изражен поступцима кандидаткиње за будућу „прву даму” Синди Мекејн (54). Она је пре неки дан оспорила примедбе Пејлиновој да нема спољнополитичко искуство, околношћу да је „Аљаска преко пута Русије”. Синоћ је у рукама подуже држала и пето дете Пејлинових, четворомесечну бебу с Дауновим синдромом, због којег је категорисано у малишане са специјалним потребама. А по завршетку говора потпредседничке кандидаткиње, просто је поскочила од задовољства, као да је наступом и мужевљеве и своје нове каријерне сапутнице, пријатно – изненађена.