Документима против сребреничких фалсификата

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 4. септембра – У Меморијалном центру и мезарју Поточари, код Сребренице, сахрањено је 175 Бошњака који су погинули или умрли много пре или после јула 1995. године, односно уласка оружаних снага Републике Српске у овај град и злочина који су починиле над бошњачком популацијом. Овај податак објављен је у књизи „Сребреница јул 1995 – у трагању за истином” која је синоћ промовисана у Бањалуци. Њен аутор је директор Центра за проучавање злочина над Србима Миливоје Иванишевић.

Први списак, на којем је 87 имена, направљен је на основу судских решења издатих у Федерацији БиХ којим је утврђено да су та лица умрла „у друго време и на другом месту”, односно да нису жртве сребреничког масакра. На овом списку су и лица за која је судским решењима утврђено да су умрла 1992.

На другом списку је 88 имена Бошњака који су страдали пре јула 1995. Овај списак је рађен на основу докумената Армије БиХ. У акту Прилог за водич хронике Армије БиХ, који је Команда 8. оперативне групе доставила Сектору за морал Другог корпуса Армије БиХ, наведена су имена бошњачких бораца који су страдали на сребреничкомратишту до 30. марта 1995. Остали документи су предлози за посмртно одликовање погинулих, који су писани у априлу и мају 1995, и списак породица погинулих бораца, настао у новембру 1993. У књизи су и имена седморице Бошњака чија су тела са гробља Казани пренесена у Меморијални центар и мезарје у Поторачима.

„Основна препрека за утврђивање пуне истине о Сребреници јесу интереси Америке и НАТО-а. У овом ,сукобу’ политички интереси су, нажалост, поразили чињенице. На нама је да упорним трагањем за истином докажемо да се у Сребреници није догодило оно што је службена истина”, рекао је Иванишевић.

О књизи и ономе што се догодило у бившој Југославији говорила је и професорка др Смиља Аврамов. Она је, поред осталог, рекла да је не „оспорава да је на подручју Сребренице било и убистава”. Међутим, њен став је да се у Сребреници није догодио геноцид, јер није доказана намера српског руководства да почини најтежи могући ратни злочин. За Иванишевићеву књигу је рекла да је она, у ствари, збирка докумената који су „мало познати широј јавности”. Говорећи о општераспрострањеном уверењу да је око осам хиљада сребреничких Бошњака убијено у јулу 1995. и да су жртве геноцида, професорка Аврамов је подсетила на мисао Хане Арент да је од самообмане много опаснија лаж. Професорка београдског Филолошког факултета Љиља Чолић је као највећу вредност Иванишевићеве књиге истакла њену документарност, нагласивши да јој посебан значај дају бошњачки документи који оспоравају званичну истину о Сребреници.