Београд у епицентру априлског снега

Априлски снег који је последња два дана стварао проблеме готово у целој Србији неуобичајен је због велике количине падавина – само у Београду је прекјуче око 18 часова измерен снежни покривач од рекордних 19 сантиметара, највише за април од када се спроводи ова врста мерења у нашој земљи. Снежне падавине у овом месецу се у просеку дешавају једном у деценији, док су мразеви у априлу много чешћи, каже за „Политику” климатолог Владимир Ђурђевић, професор на Физичком факултету у Београду.

„Главни град је био епицентар ових падавина, уколико изузмемо планинске крајеве, али и у другим местима снежни покривач је био изузетно висок – у Крагујевцу 17 сантиметара, Смедеревској Паланци 11, Сјеници 13, Крушевцу 10 сантиметара...”, објашњава Ђурђевић.

Падавине у априлу су овог пута биле екстремне баш због чињенице да се снежни покривач формирао и задржао, упркос томе што температура ваздуха није била изразито ниска. Дешавало се да снег у нижим пределима земље пада и касније у пролеће, у мају, али тада није долазило до стварања белог покривача.

Иако је тешко говорити о директној вези овог природног догађаја и климатских промена које све више угрожавају нашу планету, постоје назнаке које указују да су овакви феномени у последње време све чешћи, а повезани су са променом климе и то не само са глобалним отопљавањем, истиче Ђурђевић.

„Осим бржег загревања планете и виших температура које су уочљиве у свим крајевима света, све чешћи су одређени обрасци који утичу на временска дешавања на северној хемисфери, где се уобичајено смењују циклони, када је хладно, и антициклони који омогућавају продор топлијег ваздуха. Ови временски системи путују од запада ка истоку и обично су наизменично поређани. По неком устаљеном правилу, када је на пример у Загребу лоше време, знамо да ће слично време бити и изнад Београда за два дана. Међутим, све чешће долази до ’замрзавања’ циркулације ваздуха изнад одређеног подручја, па уместо да падавине трају два или три дана, продуже се на више од пет”, објашњава Ђурђевић.

Оваква ситуација задесила је Србију 2014. године у време катастрофалних мајских поплава, када је циклон данима био буквално блокиран изнад наше земље изазивајући обилне падавине, напомиње наш саговорник.

„Последњих година све су чешћи овакви екстреми у односу на раније. Разлог за овакве појаве потиче у чињеници да се Северни пол брже отапа, у просеку има 40 одсто мање леда него што је то био случај у прошлости, а променила се разлика у температури између пола и екватора, јер се Северни пол брже загрева. Промењена клима не значи само вишу температуру на планети, већ и промену у кретању ваздуха уз већу могућност за стварање оваквих временских екстрема”, каже Ђурђевић, додајући да топлија планета у 99 одсто случајева значи и негостољубива планета.

Трећа најтоплија зима у Србији

Минула зима била је трећа најтоплија у нашој земљи, док је у Београду на другом месту по топлоти. Иако су ових дана регистроване ниске температуре, и овај април, како објашњава климатолог Владимир Ђурђевић, биће сврстан међу топлије, јер се до краја месеца очекује осетан скок температуре.