Сваки трећи купац жртва преваре

Вест да су на интернет тржишту дијететских суплемената у Србији идентификоване 92 странице са више од 6.700 огласа преко којих се продају додаци исхрани који нису регистровани у бази података Министарства здравља, указала је на још један велики проблем на тржишту Србије. Истраживања показују да је сваки трећи купац суплемената преко интернета преварен, јер овакви производи често настају у импровизованим лабораторијама и не само да немају активне супстанце, него могу бити и штетни по здравље. Куповином нерегистрованих производа, било у нелегалним радњама или преко интернета, од физичких лица или нерегистрованих продаваца, корисници ризикују да купе небезбедне, неконтролисане, па чак и дијететске суплементе са недозвољеним супстанцама, чиме могу озбиљно да угрозе своје здравље.

Осим здравственог ризика ту је и проблем нелојалне конкуренције, јер је на овај начин буџет државе оштећен за више стотина милиона динара због неплаћеног пореза.

Према подацима Привредне коморе Србије у апотекама током 2022. продато је дијететских суплемента за 290 милиона евра. То је раст од око 11 одсто у односу на 2021. У поређењу са, на пример, 2018. годином, у питању је скок од чак 95 процената. У апотекама је 2022. продато 47,2 милиона паковања дијететских суплемената, а то је раст од 44 одсто у односу на 2018.

Проф. др Радан Стојановић, клинички фармаколог, рекао је за „Политику” да интернет и друштвене мреже нису место на којем се могу добити валидне информације о лековима, па ни суплементима.

– Очигледно нема довољно контроле, а на друштвеним мрежама о лековима говоре особе које нису толико стручне. Недостаје едукација, а грађанима саветујем да информације о лековима и суплементима траже или од лекара или од фармацеута – нагласио је Стојановић.

У Привредној комори Србије је одржан скуп „Проблем нелегалног промета дијететских суплемената” на којем је указано на проблеме нелегалног интернет тржишта ових производа. Дозволу за промет у нашој земљи има више од 9.500 производа ове врсте, од којих је 29 одсто направљено код нас. Према речима Мирјане Вучићевић, секретарке Удружења за фармацију и медицинску делатност ПКС, проблем нелегалног промета дијететских суплемената захтева посебну пажњу и сталну едукацију опште јавности.

– Куповином суплемената који нису уписани у базу података Министарства здравља корисници ризикују да пазаре небезбедне и неконтролисане производе који могу да им угрозе здравље – навела је Вучићевићева. Подсетила је на то да додатак исхрани може да буде у промету само ако је уписан у базу податка Министарства здравља.