Градилишта пуна безакоња

Свега један дан надзора градилишта у Београду, 29. август, био је довољан да инспектори открију 18 недостатака на заштитној опреми и 70 безбедносних пропуста на 124 парцеле. Тим прекршајима је у опасност доведено 1.207 запослених, због чега је поднет 31 захтев за покретање поступка против послодаваца. Усмена забрана рада је морала бити изречена на 24 градилишта, од којих 10 није ни било пријављено. Другим речима, стање на градилиштима било је „редовно”.

Мада се инспекторима не може замерити да на терен излазе ретко, грађевинске парцеле у Србији су све већа претња. Као да није било довољно лоше што је у првих седам месеци лане страдало 18 грађевинаца, у истом периоду ове године, без обзира на несрећнеслучајеве,попут радника који је „жив сахрањен” под обрушеном земљом, живот на градилиштује изгубило 38 физикалаца. За стални ризик добар део радника, чак 30 одсто, не добије стални посао већ их унајмљују „на црно”. Када заврше у болници због туђе неодговорности, грађевинци с муком натерају несавесне послодавце да им исплате надокнаде за трошкове лечења и плате, које би зарадили да нису били онемогућени за посао.

– Радници „на црно” имају право да траже надокнаду као и легално запослени, али претходно треба натерати послодавце да их пријаве. Затим Републички завод за здравствено осигурање тражи надокнаду од немарног послодавца – рекла је Вера Божић-Трефалт, директор Управе за безбедност и здравље на раду.

У пракси, међутим, како тврде синдикалци, тешко је приволети шефа да прими радника, који врло често прихвата ангажман „на црно” зато што је нестручан, само да би му потом дао и надокнаду и сталну плату.

– Не сећам се случаја да је послодавац примио повређеног радника. Обично се радник нагоди са фирмом да му се пљусне нешто новца на руке и заборави на пријаву несреће. Када покушалегалним путем да добије свој новац, уруче му откази зато ће радије узети шта год му дају уместо да истерује правду на суду – каже Братислав Ценић, секретар Синдиката грађевинара и грађевинске индустрије„Независност”.

Мора да су послодавци „мекши” према пријављеним радницима јер се у Завод, како наводи Божић-Трефалтова, ипак слије знатан новац од надокнада за лечење. Колика је та свота, нажалост, не зна се, иако би тај податак рекаомного о размерама угрожавања живота и траћењу капитала у Србији.

Да би се послодавци узели у памет, неопходно је јачање законских прописа, објашњавају у Привредној комори Србије. Пре свега, недостаје закон о градњи.

– Већ три године се прича о том закону, али још није израђен ни нацрт. Није довољно да имамо прописе који регулишу добијање грађевинских дозвола, већ морамо као ослонац имати и закон који ће уређивати ток градње и појединачне мере безбедности на плацу – рекао је Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство, индустрију грађевинског материјала и стамбену привреду Привредне коморе Србије.

До краја године једна мера ће ипак унапредити ову област, најављују у Управи за безбедност и здравље на раду.

– Нацрт Уредбе о безбедности и здрављу на раду требало би да буде усвојен у децембру, али ће за неке мере бити одобрен период прилагођавања од око годину и по, током којих ће грађевинске фирме моратида се припреме за веће трошкове и доследно спровођење прописа. Неће више бити могуће да лестве, на пример, ако нису од метала, буду од једне врсте дрвета или, ако нису од те врсте, да је дозвољено да буду од другог материјала. Нова уредба ће бити прецизна: мердевине морају да буду по стандарду Европске уније и више нема расправе – изричита је Вера Божић-Трефалт.

Чак и када буду донесени бољи прописи, можда ће и судијама бити потребан „период прилагођавања”, јер они сада решавају свега 12 одсто пријава радника против послодаваца који су им угрозили здравље и живот. Братислав Ценић сматра да се то дешава мање због лоших закона него због лоше примене прописа. И Родић упозорава да треба пажљивије примењивати постојећу регулативу. Он каже да би непријављена градилишта морала одмах бити затворена, док би све на њима изграђено требало порушити. Тако бар закон налаже. Заправо, тврди он, углавном се заврши тако што се та градилишта отворе после извесног времена и ускоро буду легализована.